Prosvetni glasnik

МселЕзниЦЕ

Да напоменемо у томе погАеду само, да се у радионидама немачкпм, аустро-угарскпм н швајцарскпм, производп годишње локомотива ц кода железнпчких у вредпости од 300 мидиона динара. Друго, жедезнице су даде могућностп, да се већ постојеће пндустријске гране знатно унапреде, као што нам то многобројнп статистички податци сведоче. Тако н. пр. цеда земља пропзводила је: каменог угља 1862. год. 146,5 милиона а 1876г. већ 2861, мидиона тона; спровог гвозкђа године 1862. тона 7,2 мшшона,а 1876. год. 14,3 милиона. Године 1878. про изведено је 2,1 мидиона тона бесемеровог челпка. Памука у текстидној индустријн потрошено је 1846. год. 921 мидион Фуната, а 1876. год. већ 2862 мидиона <»уната итд. птд. 1Пта вшпе кад сравнпмо статистичка дата о умножавању производње разних важнпјих артикада у индустријп п дата о умножаваљу жедезница, видећемо да то двоје скоро у правој сразмери стоји. Најзад и жедезнице саме по себн имају знатну прпвредиу моћ, пошто се цео приход од свпју железница рачуна на 5 милијарди дннара годишње. Године 1874. пак пзноспо је тај приход 8 милијарди и 260 милиона дииара, дакле 1 / в укупног трговинског обрта од те године. * Поводом п помоћу железница учињени напредак у наукама и распростирању знања и образованостп у опште неоспорно је велнки. Као год што жедезнице не би могле постати, да наука и вештине ннсу већ бпде на сразмерно впсоком стунњу, тако су се опе са своје стране посде одужиде науци и вештпнама, иостављајући нове проблеме које је ваљадо решити, а уједно служећп и саме као објект за нрибирање научпог искуства. Усдед тога ноједине постојеће дпсципдпне знатно су се унапредиде, а постаде су н неке сасвим нове. Много је веће и приметније дејство, што су га железнице произвеле услед толико одакшаног саобраћаја. Додир нзмеђу људи ностао је много већи а честа и брза нзмена мисли могућна. Тако небројенп стастпчки нодатцп тврДе:

а.) Да је путовање, п ансодутно и сразмерно узевши, у ведикој мери учестадо; б.) Да број писмених људи знатно расте; в.) Да се потрошак артије за штампање и пнсање несразмерно увећава; г.) Да се број годпшње штампаних књига јако умножава; д.) Да писање писама и употреба тедеграФа све веће размере узима; ђ.) Да се данас нодитички листови и журнали у огромном броју ексемнлара штамиају и растурају. И ако све ово и од других узрока завнси, без сумње највећп део засдуге прппада железницама. Сравњујућн статистичке податке о свпма тим предметима у разна времена, морамо доћи до убеђења, да .је потнуно истинита Бокдова (ВисИе) изрека да „са растењем саобраћаја незнање опада." * У друштвеном животу, као посдедица таквог олакшаног саобраћаја п већег додира људи, опажа се: у ведикоме, да се мржња између народа почпње губити и да се разнородни п пређе сунротнп едементи зблнжују, а у маломе, да код појединих народа осећање народног јединства јача. У опште са јачим распростпрањем наука, вештина и знања иде упоредо и еманциповање индивидуа у интелектуадном ногдеду, развија се дакде демократизам. У државном животу образованпх народа документпра се ово у тежњи за што савршенијим конституцијонадизмом, и за што већом центрадпзацијом управне вдасти с једне стране, а усавршењем општинске самоуправе са друге стране. * Железнице су и средсгво за одбрану од сподјпих непријатеља човечанства. Гдад је постада немогућпа у земљама, које жедезнпце нросецају, јер је цео свет тако рећи једна пијаца, на ако се равнотежа у подмиривању потреба где и поремети, може у најкраћем року да се поврати. Водестп ностају ређе п губе од своје интензивности, јер се здрави могу да укдоне а болесншџша је помоћ брза.