Prosvetni glasnik

46

Ж Е X Е И и Ц

6 И II .V 1 О « II

Најзад ужаси ратовања умаљују се, јер данас ратовп не могу дуго да трају, као што је то пређе било. Сем тога 'железницама ироузроковано модерно ратовање захтева, да се у што краћем времену што већа убојиа сила употребп. Ово изазива велики статус војске у мирно доба, и ои ће се дотде у целом свету увећава.и, док настане немогућпост да се радом мирољубивихграђана издржава. Ондаће се војске свуда морати укинути, а и то ће зар бити засдуга железница. Уилив саобраћајних срестава на ратовање очигледан је. Значај друмова за војевање иојмили су већ стари Римљани, без добрих иутова не би се артилерија никада развила, а данашње железнпце довеле су тек ратну вештину до највећег савршенства. Оие су показале своју кодосалну моћ у свима модерним војним иокретима, а године 1870. Француска је иобеђена и због своје недовољне спреме у жедезницама. Уплпв железница на ратовање мрже се у главноме свести на следеће: 1.) Пређе је велпки део труиа страдао од времена и умора иа ведиким маршевима и често су војсковође, услед тог тако званог трења, губиде велики проценат своје сиде. Суваров је при прелазу преко св. Готхарда пзгубио 52, а Наподеоп у Русији 75°/ 0 својег људства само усдед тог трења. Данас је могућно да се сва сила доведе чила и одморна на бојиште. 2.) Време концентрације војске може тачно да се нрорачуна. 3.) Сва су кретања несразмерно убрзана ; тако да је данас нокретност војске 4-20 пута већа но пређе. Немачка је 1870. год. концем Јула и почетком Августа за 13 дана избацила на границу 407892 војника, 91591 коња, 8921 тонова п кола. Француској је било потребно 19'/ 4 дана за нренос 300.000 људи, 64700 коња, 6600 топова и кола п 4400 вагона хране и муниције. 4.) Снабдевање трупа веома је олакшано) јер док су пређе грдни треновп коморе морали за војском да пду, данас готово са једним јединим возом може на растојању од 350—400 километара да се снабдева храном

85000 људи иди 21000 коња. Сем тога храна је мање квару издожена но пређе, а не мора ни да се одузима од свога правог задатка за чување трена онолики део трупа као пређе. 5.) Рокаде могу дасно да се извршују, те је усдед тога могућно брзо реквприсање војске иди појединих делова њених. 6.) Евакуацпја болесника и рањеника може брзо и на већу даљину да се вршп. Тиме је једна велика сметња од војске уклоњепа, а сами болесници додазе на бољу негу, те могу нре и да прездраве. 7.) Железнице дају могућностн да се важне тачке брзо храном снабдеју. Тако ,је посде битке код Седаиа 1870. год. за 18 дана довучено у Париз разних средстава за исхрану за читава два месеца, а за 2 1 / г милиона душа. Са погледом на важност железница у ратовима, у свима већим и боље уређеним војскама, данас ностоје нарочита железничка одедења, са задатком рушења, оправљања, грађења и експлоатисања железннца у време рата и за војне цељи. * Пошто смо у главноме обележили користан уплив железница, ваљало би навести и рђаве стране њихове. Као штета од железница не може се узети та окодност, што су оне имале рђаног дејства на по неке гране занимања људског; јер ако су коме и укратиде зараду у старом обдику, створиле су са друге стране нове изворе и упутиле тај свет па другн начин зараде. Већа је штета од грађења железннца, које не могу да се исплаћују, те иадају иа терет државни. Овакви случајеви бивају, но ту су узроци рђава дисиозиција и сувише нагдо и нревремено подизање жедезница. 'Гакове нојаве проистичу обично из претеране спекудације и пз тежње појединаца, да са мало рада дођу до ведпког богаства. Такав је иоступак истина противан свима правидима народне економије, но за то се не може сама установа железница осудити. Велика је тешкоћа изазвата п тариФским питањем, које народна економија није могла до сада повољно да реши. Не мању распру изазваде су железнице и у питању о иачину грађења и експлоатације истих, п о томе да