Prosvetni glasnik

РЕЧ О ЛОТРОНОМИЈИ И МЕТЕОРОЛОГИЈИ

У Италији централни метеородошки биро у Рпму има 69 стација I реда, 37 стација II реда, и 100 стација III реда. У Норвешкој метеородошки институт, у Христијанији, има 1 стацију I реда, 23 стације II реда и 15 стација III реда, и на паату особља у институту има 22000 динара, а за остале трошкове 11415 динара. У Ходандској метеородошки институт у Утрехту има 2 стације I реда, 5 стација II реда и 4 стације III реда и 50 стација нлувиометарских за иосматрање непогода, а на плату особља у институту има преко 20000 динара. У Португадској метеородошка опсерваторија у Л.исабону има једну метеородошку опсерваторију 2 стације I реда, 10 стаццја II реда и 5 стација III реда. Буџет опсерваторије у Лисабону износи 35149 динара а на осгаде стације троши се 15854 динара. У Русији центрадна Физичка опсерваторија има две стације првог реда, 132 II реда и 44 стације III реда. Буџет центрадне опсерваторије за издржавање персонада износи око 23000. динара; а на остаде стације троши се ц то на издржавање персонада, око 110000. У Шведској метеородошки институт у Штокходму има 33 стације државне II реда и 21 ириватну стацију и 312 стација III реда. Метеородошка опсерваторија универзитета у Упсади независна је од института. Даље шумарско одељење има своје 274 стаццје за посматрање кише, града, неиогода, попдава птд. Сем тога метеородошки наутички биро у Штокходму независан од нрвих има 19 стација III реда и 19 стација пдувиометарских. — Буџет института за његово особље износи преко 19000 динара. А буџет опсерваторије универзитетске у Упсади износи, не рачунајући пдату директора, 7050 динаЈ »а на исндату остадих чиновника. У Швајцарско.ј центрадни биро метеородошки у Цириху има једну стацију I реда, и 75 стација II реда; на нерсонад бироа троши се иреко 16000 динара. Да споменемо још и друге пеке метеородошке бирое. Тако у Канадн метеородошки биро у Тогоп1о-у има 82 стације II реда и 91 стацију III реда а буџет на иерсоиад .самог бироа износи 34160 динара. — Даље метеородошка сдужба постоји на предгорју Добре ИРОСВЕТНИ гддсник

Наде, на острву Сеу1оп-у (у Со1отћо-у), у новом 2е1аш1е-у, у Јапану, итд. итд. 1 ) Овај кратки прегдед метеородошке сдужбе у номенутим државама најбоље показује како је важно место заузеда Метеородогија код свију напредних народа. И она добијајући градиво, које се нрикунља у институтима и стацијамаметеородошким, решавасвоје ведике пробдеме од којих тако сидно зависи живот човека и народа. А познавање њених истина осдобађа човека од многих предрасуда које и данас сачињавају један ведики део свести појединаца, и читавих народа, и отвара му очи да у иојавима, што се сваки дан иред њим збивају и у којима живи, види обичне нриродне појаве, произведене обичним физичким сидама. Она га унућује да истине до којих је дошда употреби на своје бдагостање корнстећи се свима чиниоцима које му природа удељује; а на другој страни она га учи да у тешким придикама, када се ваздушио море разузда, па му прети и животу и свима његовнм рукотворинама, уме осећати још једнако своју моћ, борити се против разузданнх едемената и сачувати се од ведиких несрећних посдедица њиних. И најзад она га оспособљава, да се и у обичнијим неприликама одбрани од напасти, осигура од штета њихових п свагда је готова да му према стунњу развијеностн своје буде од користи. Ето такова је н ова друга наука. Она је позвана да у даљем развићу народа буде једна од врло важних чињеница у животу и напретку њпном. И Метеородогнја као и Астрономија биће две неисцрине светдости које ће с једне сгране указивати цута човеку како да дође до што већег благостања, а с друге стране светдошћу њихових истина развијаће свест, шириће му поглед и човек све свеснији своје снаге и придика око њега ићиће сигурно напред развијајући се и освајајући нрироду, истину и саму мисао. Иа шта остаје нама да радимо, нама код којих су ове науке тек у зачетку, чије истине код нас веома сноро освајају земљиште, нама који смо веома мадо прнменидиу жнвоту нашем науку, а на по се ове две науке? ') Сви су ови подаци узети из званичних извештаја директора метеоролошких инотитута поднесених перманентном комитету, којв је се био састао 1882. године у Коненхагеду.