Prosvetni glasnik

50

РЕЧ О АСТРОНОМИЈИ И МЕТЕОРОЛОГИЈИ

Ако хоћемо да се користимо свима природним сидама које је овој нашој деној земљи природа уделпла, ми их морамо испитати, ми их морамо сазнати. Јер само тада биће нам могуће да извучемо највећу суму користи од овога што нам је прпрода тако раскошно удедила. Познавајућп нашу земљу, познавајући све њене добре и рђаве стране, могуће ће нам бити да се и од нанасти едементарних и других чувамо и осигуравамо. Све док не будемо нпр. упозпади нашу Мораву, ми се не ћемо моћи од њених нопдава сачувати, ми не ћемо моћи њеио ведико бдаго на добро наше употребити. Све док не будемо знади који крајеви Србпје највише трне од непогода, од града итд. све док не будемо сазнади ток ових штетних појава у нашој земљи, све дотде не ћемо знати где и како ваља нам се чувати и како осигуравати. Све док не будемо знади како су метеородошки едементи распоређенп у нашој земљи, како се ведики атмосФерски ироцеси у нашој земљи понашају, све дотде ми не ћемо моћи мисдити и па ону нримену метеородогије „како ће време бити" '? — на дакде не ћемо бити у стању да се његовим променама користимо и од њих чувамо. II но врх свега, све док не будемо знади иашу земљу, наша ће омдадпна учити какове су туђе земље, а нашу неће знати, на, недај боже! неће је много пута уметн довољно ни водети. Па паље, све док не будемо Астрономију штитиди п гајиди, најобичнцју и тако важну ствар „који је час" не ћемо тачно знати иди туђин ће нам је јављати; тачног подожаја Београда на земљи не ћемо з татп, и ми ћемо још једнако на ово нитањз тражити доша од- ] говора у старим страним овдашним мерењима. Све док Астрономија не добпје средства за успевање код нас и удружена с другнма својим не развије се, карта наше земље дадеко ће бити од тачности, кодика је наша земља не ћемо знати ни моћи тачно измерити (а Индија је данас врдо тачно измерена), и туђин ће, само ако му буде у интересу, сазнати за њега што му треба, а ми ћемо од њега мидостињу нрпмати. Све док ове и друге науке не буду добиде средстава и не буду довољно гајене код нас, све дотде ми ћемо бпти поннжени у очнма нанредних народа, и онн ће омадоважаватн нам кудтурни значај на истоку, и бојати је

се да радећи за нас — што нас је увек скупо стадо — н не осујете праведне жеље наше домовине. Све док науке не буду довољно гајене код нас, све дотде ни користи од њих нећемо пмати. Наш ће се живот задовољавати нримптивним потребама. А кад будемо осетиди какву вишу потребу, ми ћемо је као и до сад прескупо пдаћати туђину, те ће нам и ово мадо муком стечене имаовине бити однесено, п све мање ,и мање остајаће нам срестава да можемо сами радити и развијати се, и усдед овога све ћемо внше изостаЈати н од значаја на Истоку губити! И тако, ведпки ннтереси захтевају да се науке код нас што више Ј )азвију, да се кудтурно што 1шше нодигнемо. Отуда ће наша земља редних користи имати. Отуда ће и њен нрзстшк све взћи и уваженији ностајати. Поставши кудтурни дентар, концентрпсање ће донеги својих пдодова, а са овим и многе стране нанасти неће бити опасне, дакше ће бнти одбијене, а е да среће и нестаће их! А и дужност је да се бавимо наукама и своју земљу сами иснитамо. Сваки народ, који води себе и своју будућност нозван је да и својв страпе донрпнесе, нрема могућству, пдодове својих радова на науци, пдодове испитивања своје рођене земље. Јер мадо је поносно, а много штетно, када му туђин додази и ради посдове које сам треба да урадп. Ком.; је народу мио живот, треба да покаже своју снагу, треба да покаже да уме живетп н нанредовати ! А п част наи налаже да се бавимо наукама и нашу земљу иснитујемо. У више махова писадо је се на страни и позивана је наша домовпна да и оаа ступи у кодо међународног рада на науци. Тако, међународни метеородошки конгрес у Риму, држан 1879, донео је био оваку оддуку: Конгрес надази да би бидо од највеће валшости поднћн метеородошке стације у Бугарској, Румунијн и Србпјп, и моди тадијанску Вдаду да изрази ову жељу Вдадама ових држава. Да поменем још само што нам најбдкжи суседи говоре: Кроз неку годнну биће се у стању не само средње вредности п кодебања кдиматских едемента у Босни н Херцеговини (у Сарајеву, Травнику Доњој Тузди, Мостару итд.) тачније утврдити већ ће се добити и прегдед кдиме Бадкан-