Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

67

— стр. 65. — назива Данидове нетачне цитате из Св. Писма. Па ма да на завршетку своје књиге писац, заборављајући што је напред рекао, тврди, да је Данидо: „свакитакав текст... правилно употребпо", и ако: ,нема буквалне тачности" — стр. 90. — опет за то нетачно навођење туђих речи, шш навођење тек у гдавном, како их се ,на памет" сећамо, доиста се не може унисати у књижевничке вр .1ипе. На против то ноказује овдашан и немаран књижевни рад; рад, којему се са немирнога духа" не покдања довољно пажње. Јер, кодико ди може иоде даровит и за књижевни рад спреман човек написати онога, чега се тек на памет сећа из туђих деда! И архиепископ Данидо да је тачно наводио речи из Св. Писма, како и захтева с.ветост ове књиге, а не тек онако „на памет", у његову деду било би мање тих цитата, ади, по свој придици више и тачнијих историјских Факата, каква с правом очекујемо од књижевника, за кога нам писац одмах у почетку своје књиге вели, да је: , направио нрелом у срнској књижевности — што се, од житија светих прешло на историју српског народа", — стр. 5. — Тим сидним „на памет" навођењем из Св. Писма изгдеда, као да су историска Факта у Данилову деду тако иретрпана , да се једва помаљају, а и оно што се помаља, ево какво је: „архиепископ Данило казује који пут и дан недељни и месечни, и сахат дана, у који је преминуо који владалац, али не казује године, које се то десидо" — Ст. Новаковић, Историја књшкевности, стр. 71.Из свега, што се зна о архиепископу Данилу, може се ово утврдити: да је он доиста био знатан просветни и нодитични радник у старој српској држави друге половине XIV. века; да је, продужујући нисање „живота", које је још Св. Сава отпочео, дошао, наведен тадашњим културним и подитичким нридикама, на мисао, да пише „животе", и вдадара, који нису у свеце прибројани; да је тиме доиста учињен један корак напред у развитку старе срнске књижевности , јер се. то може сматрати као заметак књижевне радње, који има неке поглавпте знаке народне псторнје, ма да: „Бав, угаз шап јп Еигора СезсћкШе Јт таћгеп ЗЈппе <1ез \Уог(:е8 пепп!, тш!е шап (ЈагЈп уегдеИсћ висћеп" (П. ШаФарик, ШегаЈиг&евсћкМе, III. 240.): да су му управо

ови животописи: „похваде житија" српским вдадаоцима и архиепископима, као што и сам у пристуну ка свом делу вели, само што се још грешио и о тада омиљени начин (мани-р) писања, навођење из Св. Писма, што га је наводио истина много, ади не нотпуно тачно. Према свему дакле, што се зна из живота и дела архиепископа Данила, он је био даровит и производан књижевник, али и књижевник , коме положај и значај у тадашњој српској држави, а по свој прилици и његове душевне склоности, не дадоше, да у довољној мери поклони пажње књижевном посду, који је доста духовито замисдио , и у коме се, може бити, надао, да ће исто тако бпти ведики и угледан, као што је доиста био у осталим својим Јавним делима, политичним и културним, на ир. у измирењу, краља Мидутина са сином Стеваном, и с.вом учешћу При подизању манастира Високих Дечана. А према такој карактеристици Данида као књгокевника, којом се Даниду нити што додаје нити одузима, јасно се види , да се не може одржати тврђење гшсца ове књиге: да је архиепискон Данидо био „највећи књижевник старе књижевности наше". Нарочито Данило не може издржати ноређења са књижевницима доиста кдасичнога, XIII., века старе српске књижевности, а међу њима особито са Доментијаном, из чијега се живота зна истина мадо , али оно што се зна највише вреди за књижевност, атоје : да^е само био књижевник, срцем и душом одан књижевности, — „прави књигољубац." (Речи његова ученика и штићеника Теодора види у расправи Св. Вуловића „Из Старе Српске Књижевности" стр. 9. .—) А за његову биограФИЈу Св. Саве веди Св. Вуловић: „да тако нотпуне и цеде биограФИЈе нема више у старој срп. књижевности" (Тамо, стр. 14. — Види и остало у овој леној расправи , стр. 7—19., а спореди и оно што је још умни II. ШаФарик рекао о Доментијану као о књижевнику и образованом калуђеру XIII. века, ТИега1и1§езсћ1сћ1е, III. стр. 230.). Да увелича и прегони, сдаба је страна пишчева, а то се може доказати како насловом: „Архиепискон Данидо II. — Сриска књижевност ирве иоловине XI] . века", који је дао овој књизи, тако и нојединим местима из ње. Јер, н ако је архиепископ Данидо II. нај9 *