Prosvetni glasnik

08

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

знатнији књижевник нрве половине XIV. века , опет за то он са својим радом није то исто, што и српска књнжевност тога времена; а још мање има ирава књига , чију смо главну садржину напред издожиди, да се назове тако нескромним насловом. А као тај наслов, такво је и оно место у овој књизи, којим писац, одмах у почетку обележава нредмет њен: „гдавна је цељ моје студије БиограФија Архиепископа Данила II., и критички преглед његовог рада, што уараао саставља сриску књижевност ирве иоловине XIV. века" — стр. 5. — Тако исто неуместан је и супердатив у првој тачци, којом нисац отпочиње ову расправу: „Ја сам изабрао студију из најстаријег доба нагне књижевности" стр. 5. — Јагић назива од почетка напге књижевности до краја XIV.века: „старо доба"; Нонаковић —време у којем је п XIV век: „стара српско-словенска књижевност", у „наставном цлану загимназије и реадке" (Вуловић): „стара књижевност". Од куд сад од један иут, да писац, који нише расираву из лрве подовине XIV. века, то време назива: „ иајстарије доба наше књнжевности"? Ну крај свију ових мојих примедаба, ја не тврдим, да ова књига иема никакве важности за књижевиост. Највиш^ вреди у њој труд пишчев, да унореди наводе у Данидову зборнику са дотичним местима из Библије. Исто тако није историји књижевности па одмет ни мишљење нилпеио о томе: шта је у овом зборнику Данилово, а шта оиих, који су му помагали и његов иосао наставили. Мишљење нисца ове књиге може изазвати боље и тачније одређено. Али и ако се оваким расправама свакојако креће у напред дотична наука — да ли се њоме могу корисгити и онп, којима писац намењује ову књшкпцу, пудећи је на откун Министарству Просвете п Црквених Иослова? У спроводном иисму нисац моли Госнодина Министра, да му се ова књига откуни: „за поклањање у осиовним или у средњим школама, или да му се нреноручи за књижнице основних школа, цркава н манастира." Моје је мишљење, да гдавном садржином својом ова књига не одговара циљу, који руководи Миннстарство Просвете, да врдо добрим и оддичним ученицима поклања књиге на завршетку шкодске године; покдања им,

да их, као награду за свој труд и добро владање, у сдаст чнтају за време школскога одмора. А колико ће имати сласти и нривући на читање ученике основних и средњих шкода расправа о оддучивању неодлучених научних питања, која често предази у сухопарно набрајање Факата. Али има једаи део у овој књизи, који својим предметом може привући пажњу и старијих ученика основних школа, а то је биограФија архиепископа Данила II., ма да сам и у њој оназио неке историјски неистините називе, као што је: да је Данило иред свој полазак у кадуђерство био „паж" краља Милутина и да се бугарски вдадар Михаило (Шишманић) звао „краљ".*) Па кад би п било допуштено, да се поред једног згодног деда наметне и други, који не одговара циљу, а који управо чини тежиште ове књиге, опет за то има нешто, чега ради не бпх смео препоручити ову књижицу за поклањање ученицима осноВних и средњих школа, а то је: нечист и неправилан језик и правопис. Цела ова књижица киичи граматичким грешкама, нарочито у облицима и правонису, русизмима, умешаним у садашњи н стари срискп књижевни језик, н ногрешном интерпункцијом. 1. Граматичке и иравоиисне грешке: а) у сриском језику: историјски Срба (2. п. мн.) — стр. 5. — место: историјских —; цељ, имен. жен. рода, стр. 5., место: циљ, именица мушког рода; члан царствују%ега дома, 5. сљедбеник , 7., м. следбеннк; разноврсап , 13. м. разноврстан; сво време, 11. м. све —; на ово нитање може се дати утврђујуКи одговор, 18. — био је обиђен, 19. — био је један од најсилнији краљева, 24. — уводи у црквама нравило, 29. — архиеиискои Данидо... скупља тај иљен и иодиже с њиме прекрасни манастир Дечане, 32. — резултат Душанови нобеда, 36. — а без политичког уједињења духовно уједињење готово је не мислимо, 40. — четрнајестога, 43. 47. м. четрнаестога; бијограф , 44 — м. биограФ; хрђаве, хрђаву , 44. м. рђаве —; иричислени, 48. — иредиоследња, 50. видити 51. — о остадим лицама, 59. — саставијо, 60. — данилов , 25. 27. 33. _м. Данилов ; стеванове, стеванов, стеванову м. Стеванове...; *). У ту врсгу грешака иде и ова : «Борбом је руководио млади Душан. Српске трубе затрубе јуриш, громко (( ура" затресе ваздух 8 — 31. Баш (( ура» викали српски војници у XIV, веку! —