Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

69

супарник душанов м, — Душанов 34. — умро 12.19, м. умр'о: дунавом и дравом, 39.; неманиКа, 36. — немања, 40. — немањин, 44. б.) у страним језицима, немачком и латинском, од којих (грешака) неке могу бити и штампарске, али свакојако показују немарљиву израду : егпе ВеЛга§, 12. 44. 46. ^епегаТге 43. м. уепегаМНб; тогИ§еп(1е8 \Уегк 1з1 еЈп гитНсМев 1)епкша1 зетез ег1е1сћ1е1е8 ее181ев ејпе <1ег Иаир ИгеиЛе (м. Наир17лег<1еп) с!ег дезат1еп (м. §ебашт1еп) аИеп (м. Шегп) аЈатлизсћеа 1л1ега1иг, 45. — сагиз ћеШ, 30. 2. Руеизми: а.) умешани у садашњи сриски књижевни језик : благочестиви, 12. —је лн иримао какво учешКе у борби оца са сином, 18. м. је ди се мешао...; благодареЛи салеткама Милутинове жене... образује се суд над Стеваном, 18. од свију источника... само се код Данила спомиње овај напад на Византију, 33. — БлагодареКи Гркињи краљици иовторива се оно исто што је бпло и ири Милутину, 34. — Душан га пошље у заточење у Звечан, где је крал, ио једним источницима умро природном смрћу , а по другим био удављен, 35. — храм буде посвећен празнику вознесења, 35. — Мишлење (тако !) ШаФарика, Рачког и Качановског потпуно „е неверно, 37. — громадни корак, 48. — из дела Даниловог преписао оиу част , 49. — препис једне части Даниловог зборника, 50. — б.) Русизми умешани у стари сриски књижевни језик још се мање могу оиростити иисцу ове књиге, кад. јс цитате могао иравилно цристи из Даничи&ева издања Данилова зборника сриско-словенским, а не руско-словенским језиком: Житае Кралеи и арх^епископов!!, 5. — место: житие кралв и арвхиепископБ; лже нотребна (тако!) Богу н челов$комв љубезна (тако !), 19. — место: лже потр4бвна богоу и чловЉкомв ЛЈобвзна, „Животи", 333.—; књиги (тако!) иже многочисленн состављаа, 28 — †-денв празника воздвижеша '1еснаго креста, 66. — м. вт, — дмш нраздвника вбздвижениа чвстнааго крвста, „Животи", 363.— тв возлкби бити вт> инчествћ, 52. — по всћмв отечествћ.... разрушише се и церкви, 40. восвлавг, 62. м. вБсвлавв ; собор«, собора, 66. — собором , собра, 67.*) *) Тако су навођени и цитатц из Данилова зборника, где се иоредс са Библијом. — Стр. 7 0, — 89.

3. Погрешна интериункција, те с тога нејасан и неодређен стил: „Прво место у првој српској јерархији заузима њен основалац први српски архијеиископ св. Сава, као члан царствују&ега дома у Србији, он је имао V младој српској драсавп не само духовни но заједно с тим н врло важни политички ноложај" — стр. 5.— „Путујући тако оии су дошли у Сопоћане, где је била црква св. Тројице; у свити краљевској био је Данило, кад је краљ са својом свитом иировао и веселио се, Данило је решавао своју судбнну." —9. — „Узгред још да напоменемо да о Радославу и Владиславу Данило мало говори, не зато што је о њима мало грађе имао... него за то што о њима говори дело Даментијаиово кад се узме на у.м да < е у Доментијановом делу говори о Немањи краљу Стевану Првовенчаном 1 Ј адославу и Владиславу — и да је за време иоследње тројице св. Саве (Сава) био у свему главни радник док је био жив, лако Ке се видети. Да је Данилово дело потпун наставак на дело Доментијаново." —51.На послетку морам још и ово рећи: да је и техничка израда ове књиге такође слаба. Штамиарских грешака, које чине нејасним и кваре значење и смисао речи и реченица, пма много. У потврду тога навешћу само два примера: вћдаств, 61. место: ввдаств; сина 61. м. сил. Међу тим је писац на крају књиге исправио само — две (друге) иогрешке. —

На основу свега мога разматрања и пресуђивања ове књиге, дошао сам до ових закључака: да оно што је у њој најглавније н највише вреди, снада у стручну, књижевноисторнјску литературу, ма да и у томе има стварних грешака; да јој је Формална страна, језик, правопис и стил, на шта више и техиичка израда—врло слаба: немарљивост ппшчеву налазимо скоро у свакој врсти. То су дакле моји главни разлози, са којих никако не могу препоручити ову књигу за поклањање ученицима основннх и средњих школа. А да ли се она може препоручити „за књижнице основних школа цркава п манастира"?—лако ће пресудити и сам Главни Просветни Савет нрема овом м:ом реФерату и нрема свему, што зна какве књиге треба да уђу у те књижнице.