Prosvetni glasnik

70

Захваљујући Гдавном Просветном Савету, што ме је и овом нридиком одликовао својим поверењем. модим да ме извини, што, заузет и другим неоддожним пословима, а нометен разннм ненридикама — не могох раније реФеровати о овој књизи. 27. Новембра 1877. г. У Крагујевду. Понизни Ј^А ОМЧИЛО ј-^ВАНИЋ НРОФ. КРАГ. ГИМНАЗИЈЕ. Савет је усвојио миШљеве г. реФерента и одлучио: да се дело не може примити за понуђени циљ. Референту је одређен хонорар четрдесет (40) динара. V. Прочитано је писмо г. Раше Мидошевића, упућено Главном Просветном Савету, у коме извештава Савет, да је своју „Технодогпју" поправио ио нримедбама г. г. реФерената и

моди, да савет реши питање о нримаау његове „Технологпје". Савет је оддучио: да ее ово дедо но ново упути бив. г. г. реФерентима , те да га но ново прегдедају и савету реФерују, је дп писад дело у свему ноправио по њиховим ранијим примедбама. VI. Прочитано је писмо г. 1 мипистра просвете и дркв. посдова од 9. ов. м. којим се упућује савету на прегдед и оцену дедо: „Катихизис здравља за шкоду и кућу," од г. др-а Герасимовића, и позива се савет да према модбн пишчевој каже, може ди се дедо употребити на оно за што га писац нуди. Пошто је ово дедо већ познато некојим чдановима савета, јер су га раније читали, то је савет на основу њиховог усменог реФеровања оддучио: да се дело може препоручити као згодна књнга за књижнице основних шкода. С тим је састанак закључен.

3 (ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГА.

Висок је три метра и ограђује на четврт миље један парк који припада иекаквом старом властелинском двору. Вапуштени парк, већ је задивљао; двор се у пола срушио; у ночетку овога века ово имање беше продано неком војеном лиФеранту, који га опет продаде не знам коме другом. У још читавом делу двора и у цркви сад се држи храна. У старим споредним зградама још по одавно наместио се закупац имања с породицом. Прошле године одох у Лини Ларен, да ироведем лето код једнога пријатеља који имађаше убаву пољску кућу на пушкомет од ових развалина. Једнога вечера извучем се из друштва не казујући никоме куда ћу. Хтео сам уживати гледајући стари замак при осветљењу пуне месечине.

д РКО РДТК1Л ОД ЖИЛ Ј1ЕГ7)

И доиста је тај призор пун чара: чини ти се, да си у неком месту из вилиних прича. Осећах се и очаран и збувен, сам самцит, пред овим дивом из старих времена који је видео толико и толико ! Склоним се у сенку од једне кулице и седох на некакав комад од покваренога олука који личаше на некакву шимеру. Тада, у мртвој тишини која ме окружаваше, ја се пустих у мисли, и пред очи ми изађе давна ирошлост иуна славних бојева. Ја гледах оне илемените људе, који за једну мисао, за лепе очи, за „да" или „не", лише своју крв, гинуше јуначки за свога краља и за своју госпођу. Они беху храбри, неустрашни. честити, луди најпосле у јунаштву; али колико је нле-