Prosvetni glasnik

80

РАЗБИТАК II ЗИЛЧ

ЧЛЈ ХНДРОТЕХШЈка

канадима од иотопа који би за кратко време наступио од атмосФерске воде. Те окодиости учинише те још и дре XIII. века видимо у Ходандији разгранату мрежу канада за одвођеае сувишне воде, за наводњавање и за пдовидбу. Неуморним а смишљеним радом у борби са водом, Ходандези усиеше да постану господари тог едемента, и рукујући правидно са водом учиннше, те Ходандија у средњем веку брзо поста иајбогатија земља у Европи. Угдедајући се на Ходаиђане, Французи, а за тим и Енгдези отпочеше већу пажњу иокдањати води и у току од некодико векова, Хидротехника се тодико развида, да је све до краја ирошдог века, под именом „Архитектура Хидјоаулика* , бида крај обичне Архитектуре једина техничка наука, која обухваташе све радове данашњег цедокупног инжињерства. Са развићем технике, а нарочито применом паре, постепено од тог општег стабла одвојише се најпре наука о махинама , а за тим наука о мостовима као засебне дисципдине. Увођењем жедезнице као саобраћајног средства, изгдедадо је као да ће < е занемарити сасвим једна од најважнијих грана хидротехнике, пдовпдба. Мисдидо се да је пдовидба по рекама издишна, кад постоје жедезнице. Та забдуда није дуго трајада ; брзо се дошдо до уверења да разграната пдовидба не само може опстати крај жедезнице, но шта више да оиа доприноси развићу жедезнпце. Данас водени путеви и употреба воде у онште, важи као гдавна чнљеница државног богатства.

Ире но што пређем на издагање у чему се састоји та корисна прпмена воде, — да поменем раденике који су допринедп те је Хидротехника дошда до ступња на коме се данас находи. Као првог раденнка на проучавању физичке особине воде и као осннваоца ХидроеТатике, историја је забедежида грчког математичара Архимеда (рођен 287 год., а погииуо бранећи своје место рођења 212 год. нр. Хр.). -Његови радови доснеди су до нас у преводу аранском и односиди су се погдавито на равнотежу ндивајућих теда.

Скоро 2000 година радови Архимедови осташе као једини научни радови од вредности за Хидраулику у опште, при свем том што су за време Римљана извршени знатни хидротехпички радови. Тек при крају XVI. века, Ходандски математичар 8и(гп, продужује рад Архимедов на хидростатици. А пре њега у XV. веку, чувени сдикар, песпик, музичар, фидозоф , архитекта и гшжињер Аеонардо да Винчи, основао је систематичну хидраудику. Њему се прииисује да је посде Египћана први саградио иа канаду Тесина-Мидано уставе. да би могао донети камен за Мидански Дом. За Леонардом додази такође чувени итадијански Физичар и Астроном Галилеј и Француски геометарДаскад, који' поставише теорију о раинотежи .течних теда у опште. Ученпци Гадидејеви СазШИ и • ТопсеИ иродужише радове свога учитеља и Торичеди поставн закон о брзини истицања воде, који закон и Маријот многобројним експериментнма потврди, а Њутн нрви изведе'анадитичним путем доказ за тај закон. Осим поменутих, радове Гадидеја и Паскада црихватише и разгранаше доцније Нидће Воидиег, ВегпоиШ, Мас1опп, п С1аГгаиИ, претпосдедњи као известан синтетичар а посдедњн као анадитичар. Гадове Едеродове знатно нроншрише: Еи1сг, Вадгапде, и ВарЈаее. За тим додазе теориски и практички радови од Вог&а о контракцији воде при истицању и о иринципу одржања живе сиде. Са њиме, ири крају XVIII. века иочиње се обраћати већа пажња и на примену резудтата стечених теориским путем и у опште опажа се од тог доба утицај тих резултата за хидротехннчке радове. Томе су нарочито још допринеди радовп оба Мичелотија, Босија и 1)и Виа1. Француски инжињер Сћеги ирви је поставио за практичаре употребљиву Формулу о кретању воде у каналима. А инжињерскн пуковник 1)и Виа(;, градиоје многе покушаје за одређење истог кретања. На том задатку радиди су даље: Сои1от1>, СгГгагА, Ргопу, ЕиГекоет и <}' Аиби/ззоп. А питањем о брзинИ и кретању воде у рекама, каналима и цевима бавили су се у новије доба: ТУегзђасђ, Вогпетапп, Падеп, \\ех, Нутркеуз п А1јШ (ХумФри и Або). Ви-