Prosvetni glasnik

РЛЗВИТАК И ЗНАЧАЈ ХИДРОТЕХИИКК

риИ, вгазћоС, Вагеу, Ђаит, О-апдџИШ, КиМег, Наг&ег, Ргапк. и други. На пзнадажењу и постављању закона о дејству водене снаге, посде Њутна, Даниједа Бернуљија и Лаграна, радиди су још и Еи1ег, сГ А1ат!)еН, Ћапгег и Варбах. А у најновије доба додазе радови на Хидродинамици у онште од Кггск1го['/-а, Вапкгпе-а, Тћотзоп-а, \\ Г еЈ>ег-а, ОаисШег-а, С1е1зсћ-а, ЂеМгатГ-а, ТШтћоМг-а и других. При свем том, што је рад знаменитих раденика, које поменух, ведики, постигнути резудтати и теорискпм путем изведени закони Хидраудпке, не могу се ни бдизу сравнити са резудтатима постигнутпм у другим много мдађпм гранама инжињерства. Сама нрирода воде с једне стране и разне месне околпости које јако спречавају утврђење оиштих закона с друге стране, чини да су многа питања како у Хидраудпци тако и у Хидротехници још отворена. Ту тешкоћу решавања худрауличних задатака осетио је и Галидеј рекав : „мање сам тешкоће видео при одредбн кретања небеских тела и ако су тако удаљена, но око истраживања закона о кретању воде, која нам пред очпма тече". Услед непознавања природе воде и њеног тока, прн крају прве подовине овог века, овлададо је било погрешно мишљење, да водп треба сидом одређивати иут којим ће ићи. Скуно пдаћено искуство услед тог принцппа, при регудацији горњег Дунава, Тисе, Елбе и при корекцијн 1'ајне, ускоро показа погрешност тог иринцина. И ако још и данас постоје разна мишљења у многим питањима Хидротехнике, ипак све више и више овдађује уверење, да решавање тих нитања захтева увек свестрано вишегодишње штудије и да само техничким решењем нисмо увек у стању ностпћп жељењу цељ; јер тешкоће које Хидротехта има скоро у свима нитањнма да савлада, састоје се у компликованим конструкцијама и математнчним Формулама, но поглавито у стицају разних околности, које мора да позна и правилно оцени, те да види да ди се у и колико вештачкнм средствима може постићи та жељења цељ. Техничар наоружан сам строго техничким зпањем паром, гвожђем, камењем и свим механнчким соедствнма које му данашња техника

пружа, а без ширег ногледа на сам задатак брзо би се уверио да су сва поменута средства ништава на сирам сиде коју је у стању да развије вода кад јој се природан ток спречи. —■ Хидраулика је оспов Хидротехници а ХидрограФија, Метеорологија и народна Економија, то су науке на које се сваки Хндротехннчар обзирати мора, ако хоће да ведпке материјалне жртве, а врдо често и днчно ножртвовање донесу жељене користи. Земљорадник, занатдија, трговац и законодавац, то су сарадници којн н збором и твором морају нотиомагати Хидротехнпчара, ако хоће да његовн радови користе општем бдагостању.

На реду је да обележим сам задатак хидротехнике. Апстрахујући од опшгег значаја воде за сав органски свет, вода услед количине у којој се појављује н усдед својих физичких особина, надазн разноврсну примену у свнма гранама народне производње. Пре свега о кодичини у којој се вода појављује. Сва вода коју добнјамо на земљи, продукт је тако званог кружења воде у ирироди изазваног дејством сунчане топдоте. Кпша, снег и Други атмосФерски талог, производ су тог кружења. А подела и кодичина тог тадога разна је пе само за разна места, но и за једно исто место а у разно доба. Пажљивими вшнегодпшњнм мерењем може се досга тачно одредити како нодела тако и количина кпше за нзвестан нредео и извесно време. Ма да су таква мерења у нас тек ове годцне отпочела и то врло скромно, само овде у Веограду, ипак ћу узети Орбију као пример, да бп видели колика нам количина воде стоји на расположењу. Ареал Србије има бдизу иет милиона хектара. Узмемо мп ли да је средња висина годишњег атмосферског талога 500 мм. то целокупна количина воде која из атмосФере у виду кише и снега наземљпшту Србије падне пзноси 35 милијарди кубних метара. — Знатан део те воде враћа се иснарењем одмах у атмосФеру. Други много мањн део —• од прнлике '/б! служи за одржавање н развитак органског