Prosvetni glasnik

РЛЗВИТАК И ЗПЛ 1

света. А трећн, та.кође знатан део, отиче по новрпшни земље, било посредио средством извора и.ап непосредно у облику иотока и река. Онај први део што одмах испари, нисмо у стању да спречимо, а врло мадо смо у стању да га регудишемо. — Други део, као неопходпо нотребан за органски свет, не смемо дирати баш кад бп и могли на њ утицати. Остаје нам једино последњп део да му пе дозволимо, да бескорнсно или што често бива и са штетом по већ трудом стечена добра људска, пролази по новршинп земље. Јер у тој води лежи капптал који нам природа ставља на расположење, а на нама је да тај неисцрпни канитал употребимо онако како ће нам што већи н сигуриији интереса доносити. У нас нема још података колнкн је првн, колпкн други, а колики трећи део поменуте воде; с тога по аналогији резултата добивеннх из посматрања у другим државама, узимљем да онај део атмосФерске воде што по површнни отнче износи */ 5 од целе количине воде коју годишње Србија из атмосФере добија, што чини десет милијарди кубних метара. То је количнна воде која нам стоји годишње на располо;кењу, а која у нас скоро без нкакве употребе отиче Дунавом у Црно море. Еолика је и каква вредност те воде најбоље се внди из следеће примене коју она налазн у трнма најважнијим групама производње, у земљорадњи, индустрији и трговими. Корист коју земљорадња има од воде у главноме је тројака и то: 1,) наводпепе или заливање земљишта. Услед довођења влаге у време кад је иста за вегетацију земљишта нотребна, услед минералннх састојака који се у већој или мањој количнни находе у свакој текућој води, заливањем знатно се увећава плодност земљишта, а тиме бива жетва богатија и производња јевтпннја. Тћаег у своме делу „СптЉи§е с!ег га!тпеИеп Бап^тЛзсћаЛ" велн: „наводњењем добнјамо за ђубрење земљишта изврстан материјал који нити смо произвели нити нас што стаје; .јер искуство је иоказало да н сасвим бистра вода на најненлоднијем — несковитом — земљишту, носле 10 година створи у-

слова за клицање траве, а даљим наводњењем преобраћа такво земљиште у добру ливаду. А наводњењем у свезн са ђубрењем, у стању смо такво земљнште за годину дана да нреобратимо у бујиу ливаду." Колики и какав материјал носн речна вода, видп се из следећнх носматрања која је чинно Француски инжињер Непе Мапуоп: Река Марна носи годишње преко 100000 кбм. муља богатог минералним и органским материјама, и нарочито кречннх, азотних, фоСФорских и амонијачких једињења; Сена носи годишње 1 ,5 милнон кбм, муља; а Наг у Провансу, 11 милнона кубннх метара муља. Анализа сенске воде чињена 1876 год. за време велике воде, ноказала је да Сена за 24 сата нроносн 47.358 кгр. амонијака и 182.222 кгр. Фосгорне кпселине. Ови бројеви јасно показују, да земљиште на коме се муљ са таквим састојцима сталожи мора бити нлодно. А колика је та плодност внди се нз следећег. У нас један хектар најбоље ливаде даје годишње 2500 до 3000 кгр. сепа, а следећи бројеви показују резултате постпгнуте заливањем: 1.) Ливаде принца 8сћаиш1шг§ 1лрре у чешком Скалицу дају годишње од хектара 9.600 кгр. сена п отаве; 2.) Још пз прошлог века чувене лпваде у округу 81е§еп-у (ВестФалија), снабдевене довољном мрежом канала за залнвање, дају годишње у средњу руку 10.000 кгр. сена од хектара ; 3.) У Ломбардији, ливаде што се нреко зиме наводњавају, зване „МарсЈхе", косе пет пута преко године и средња количина траве која се нри свакој косидби добија следећа је: Косидба у Фебруару даје од хектара 10.850 кгр. „ „ Марту или Априлу даје од хектара 15.875 , » Мају 16.570 „ „ „ почетку Јула 9.260 „ „ око половипе Септембра 7.940 „ Свега нреко године од хектара 60.225 кг. а у околпни Милана косе се по седам пута и доносе скоро два-пута толнко сена. (СвРЦШЋЕ СЕ)