Prosvetni glasnik

В Е Ж Б А Њ Е У г О В о Р Е Њ У

ВЕЖ5БЛЊЕ У ГОВОРЕЊУ (ПО ЗАХТЕВИМА ОЧИГДЕДНВ НАСТАВБ)

Овако се зове први одељак програма за Српски Језик у првоме разреду основне школе. У програму је изређано у једанаест тачака све оно, о чему се учитељ има разговарати с ученидима првог разреда, кад први пут дођу у школу. Овај разговор између учитеља и деце има се водити ио захтевима очигледне наставе. Ади веома је важно питање, како ће се ови разговори водити ? Мора се, без устезања, признати, да ће многи наши учитељи стати и запитати се : Који су то захтеви очигледне наставе ? У нашој школској књижевности питања о очигледној настави позната су онолико, колико се што о њима говори у Методикама, које су у нас познате. Ади и оио, што се у Методикама говори о очигледној настави припада теорији, а практичких упутстава за очигледну наставу у нашој књижевности нема. Међу тим спрема наших радника у основној школи, већим делом, захтева да има не само теоријских расправа већ и нрактичких упутстава. Уређење наше основне шкоде, којаје махом четвороразредна, потпомаже овај захтев још већма. Не може се од учитеља тражнти, да из ирста исиса све оно, што му ваља са децом говорити, да обедежи границе томе разговору и да га удеси у свему по захтевима очипедне наставе, кад бн нигде о томе није учио, нигде није слушао нити читао. Учитељ не може бпти крив, што се у школу уводи једна новина, с којом он није упознат, а никад и ничим не даје му се придике да се с њоме упозна. У образованих народа, где школовање у сваком ногледу стоји много више него у нас, чим се каква новина унесе у школу, одма^ се учитељи с њоме упознаду било средством јавних и заједничких скупова, било преко својих инспектора, би.ао помоћу писаних унутстава. Сваки зна да су дрвца за изучавање и тачно упознавање разломака једно веома згодно средство. Али нека се покуша, да се дрвца пошаљу свима шко.гама без икаква упутства, па ће се видети, кодико ће учитељи умети, као што

ваља, применити у пракси ово згодно и кориено средство. Сви се добро сећамо, како је било с неким предметима, кад је ирописан иов распоред предмета за основну школу од 17. Септембра 1871.године. Тим распоредом унета је Јестаственица, готово као нов нредмет, у основну школу. У упутству, које је ишло уз распоред била су поређана имена жнвотиња, биљака и минерала онако, како она по класама иду. Мсђу тим није било никаква уиутства, како ће се тај предмет предавати. Па шта су радили учитељи с тим предметбм ? Оно што се могло и очекивати. Не знајући шта ће и како ће, куда ће и на коју ће страну, многи су учитељи казивали деци гола имена оних. животиња, биљака и минерала, што су у распореду ноређана, а деца су их по могућности иамтила. Ми смо имали прилике, да својим ушима слушамо, кад деца иа испиту казују, од речи до речи, у упутству поређана имена животиња, биљака и минерала. Према овоме, а с обзиром на општу снрему радника у основној школи, неће бити инкакво чудо, ако се нађе школа, у којнма ће наставник, из вежбапа у говору показати деци, или нх питати: шта има у школи, и добитн одговор, да у школи има табла, клупе, сто, столица итд. Да се ово не би дешавало, ми ћемо овде изнети неколико лекција из очнгледне наставе, из којих ће се моћи видети, како треба у првом разреду вршити вежбања у говору, ио захтевима очигледне наставе. Ну нре него што приступимо овоме послу, ми ћемо, теоријски, изнети најглавније захтеве очигледне наставе, тећемо и с те стране ио могућности, попунити једну нотребу у нашој основној школи. При излагању практичнога дела, стараћемо се, да се но могућностп држимо, расиореда предмета, какав је изложен у програму за Српски Језик у првоме разреду основне школе. Сад да кажемо неколико речи о очпгледној настави у опште.