Prosvetni glasnik

В Е Ж Б А Њ Е У

I Очигледна настава. Шта је очигледна настава. Њен задатак. У кући својих родитеља, и у дајближој кућној окодини деца већ упознаду разне ствари и многе нојаве. Тако већ стеку неки известан капита.1 од посматрања и представа. На сваки начин, у кодико је ограниченији круг дечијег кретања, и у колико је дете мање упућивано и упознавато с оним што се пред њим и око њега налази, у тодико је мањп круг његових примећивања и искуства, у тодико је мањи капнтад његових речи, и у тодико је сдабија његова снага схваћања. Као пгго је раздичан круг у коме се деда пре иочетка шкодовања крећу, псто је тако раздичан и духовии п морадни развитак деде, која се у шкоду доведу. Та раздичност чини једну од највећих тегоба у настави, али задатак и вештина наставе и јесте у томе, да ту тегобу савлађује. Нарочито у нашим шкодама ова мешавпна деце веома је различна и по узрасту и по духо.вном развнћу. У једној истој школи, и у једном истом разреду, наћи ћете децу веома различну и по узрасту и по умпом развитку и по имућности. Али сва та деца дошда су у гакоду ради једне исте цељи : да образују свој ум, да ојачају своју вољу за све што је добро, и да своје руке оспособе за рад у животу (Овде мисдимо ручне радове). Све жртве очеве, које подноси око школовања свога детета, своде се на једно једино надање, да ће школа направити од детета ваљаног човека, који ће бити у стању да иа поштен начин себи хлеба зарађује. С тога је задатак шкоде, да се обзире на све духовне снаге детета и да наставу и васаитаме најтешње веже. Психологија је наука, која нас уиознаје са законима духовног развитка човековог у опште. Она нам баш казује једно најоснованије правидо, а то је ; да се све знање човеково оснива на очигледности и да је очигледност основ свега знања и умења човековог. Из тога јасно излази: да очигледност мора бити главно начело сваке наставе. Само кроз чула нрилази се духу. Песталоције је био први педагог, којијеначело очигдедности почео практички примењивати. Дакдекаоштовећ рекох, дете, пре доласка у шкоду има некнх представа и нојмова, и те представе и појмове доноси у шкоду. У кући,

башти, иољу, шумн и у селу дете је доста којешта видело. Са својим друговима, па и с одраслима, оно је много говорило. Његова су чула већ приправљена запосматрање.Опо очима види разне предмете и разликује их по спољашњим знацпма ; угаима слугаа разне гласове, кожом осећа хладноћу и топлоту итд. Ну као што је већ познато, свејеово оскудно и педовољно. Дете има представу о опим предметима, који најјачи утисак на њега учине, и у колико је тих утисака впше, у толико је и иредстава детету јаснија и тачнија. Али колико и колико нма речи у детета, које је научидо од старијих, и које му ннсу ништа друго него иразан звук. Оно их је више пута чудо и упамтпдо, ади оно нема и јасне представе о ономе што оне значе. Она сурова гомила чулнпх посматрања и нејасних представа мора се тек уредити, објаснити и иоиравити, иа ћедете тек тада бити слободно за наставу. Према овоме сва претходна вежбања, којима је задатак да ово изврше, називамо очигледна наетава. Кад је дакде очигледност темељ свега знања и умења човековог, и кад без њега не може бити говора о духовном развитку, тада се морамо побрину.ти, да носматрање предмета и потпуио унознавање исшх иде нре свега осгадога. Ми ћемо дакле нредмете или иојаве изнети нред децу н оно што деца неносредпо опазе упоредитп једно с другим. Ово што сад деца виде претопиће се у једну слику с оним пио су раније о томе иредмету или појави знала. Слику предмета, која се на овај начин добије, Психологија назива иредставом, и придаје истој највеЛи значај за духовни развитак. Без јаснпх представа свако знање је само мртав материјал, а свака реч иразан глас. Иастава је бесплодна, ако учитељ није вегат да својим ученицнма да јасне и разговетне иредставе. Према томе је јасно, да је ирви и најважнији задатак очигледне наставе, да детету богатством очигледности иомогне, да добијешто јасније и разговетније иредставе. Дух нрима у себе иредставе и усваја их. Ои је способан да их у себн задржи и да оне представе, које су са свим потамнеле, опет у свест изазове. Способан је чак и за то, да из онпх представа, које већ има, створи са свим нову слику. Ове способности духа зову се иамкење, соћање и Фантазија. Памћење и се-