Prosvetni glasnik

880

па трошак Српског језика? Не значп ли то место једног посла радити други, за који је друго време школским расноредом намењено? Ја сам за то, да се све ради у своје одређено време и да се не мешају ствари које треба да су одељене. За то сам тога мњења, да рачунским задацима нема места у дечијим читанкама и држпм да у свом овом мњењу нисам усамљен. IX Чланци забавне садржине из Физике. На 60. страни рукониса има трп чданчића који се односе иа Физикалне нојаве, нод насловом ,забаве ". Прве су две добре, јер се оиитима дају лако доказати, а већ трећа није за ирепоруку, једино за то, што се у свакој (сеоекој) шксли не може тако лако доћп до иотребних комадцћа сгакла, те да се, зарад виђења лепих боја, начини иризма о којој је ту реч. X Загинетке. На сграни 24. н 25. има 10 комада загонетака, све у стиховима Од њих ми се не допада иета која значи кишу, ћбог последња два стиха (»Мени човек јаде кује: час ме зове, час ме исује"); шеста која значп тестере , због 5., 6. и 7. стпха („А костију има, колнко коме годи, \ шумама свима") п седма која значи име Гавра , за то што нема ннкакве вредности. XI Чланци из Пољоиривреде. Чланака ове врсте има много, П то: 8 о земљорадњи, 2 о сточарству и ио 1 о ичеларству и свилОрству. Осим тога пма један чланак о куНењу , који овде увршћујем. По величини, сви ови чланци износе уираво једну седмпн целе Чптанке. Чланак о свиларству узет је нз иовосадске Читанке од 1884. год., а све остало (осим несама) нренисано је од речп до речи из данашње Читанке за III разред, пзузнмајући поједииа места, за која је иисац нашао за добро да пх дода, зарад бољег разумевања онога о чему је где говор. Не улазећи ии пајмање у оцеву вредности и тачности саме садржнне, с иољопривредног гледишта, јер се за то не осећам нн надлежан ни иозван, морам се н овде , као п мало час, занитатп: пма ли места у Чптанци н члапцпма оваке садрншне, плп боље: шта се хоће њима да постигне н може Лп се то донста да иостпгне овим иутем? По мом најдубљем уверењу, 1?ара се свакн онај који се нада да се овако шире кроз

основну школу пољопривредна знања, која су нашем народу — иема спора — потребна као насушни хлеб. Читанка није за то; па не само то, него баш за то, што се и кроз њу хоће да детнњ дух кл>ука храиом која је за њ несварљнва, пишта се друго овим путем и не достпже, до прераш одвратност нрема ономе што се не разуме н што се н доцније не милп да учи, на било ма како и колико корисно н потребно. При решавању нитања ~ томе: да ла да се и оваке ствари упосе у читанке за нпжу основну школу, ваља иматп двоје па уму: децу која се уче и начии којим се та силна знања вз нољопрнвреде мисле да учине ириступачним маси народа. Деца III разреда, дакле, деца у узрасту од 9 и 10 годпна, нису у стању ни да схвате све оие многобројне прилике које се сваки час дотичу н Физикалних п хемиских иојава и закона, нити их је ко у стању да заинтересује за оно, што она не разумевају и што II не могу разумети, јер све нревазилази СФеру њихове моћи схватања, а и по самој нриродн стварн, далеко је од оног лшвота, којпм деца жнве, по законима свог нриродног душевно' развитка. Кад се к томе дода још и начпн, како се толикн нољонрпврединчкн рецеитн казују деин у овој Читанцн, онда само намерно ако нећемо да виднмо ствар као што јесте, можемо захтевати да чланци оваке садржине заиремају и даље места у тој дечнјој књнжицн , без обзпра на толикогодишње искуство, које је тако очито доказало, да се овпм иутем ама баш нншта не достиже. Не заборавимо уз то и толику варошку децу, којој је, и ио зкивоту којим живе, страно све оно што се тамо у чољонрпвредним чланцима разлаже, па буднмо једиом на чисто с овом стварп, која је једном већ била пред Гл Просв. Саветом (в. 117. његов састаиак од 16. Јуна 1882. год. штамнан у ,Просветном Гласнпку" од те године, стр. 495., под V). Нека ми се дозволи да за све ово наведем неколнко нрпмера, и то прво из члаиака о земљорадњи. па оида н о оном осталом. А. Из чланака о земљорадњн: 1. »Црннца је ностала од труљења бпља н животпња". 2. „Добра цриа земља јесте она смопица, у којој се доста цриице налази".