Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК гллвпог

3. „Мртвица или глина зове се она земља у којој пема ни мало црнице". 4. „Земљу оремо за то: да буде у њој довољпо шупљика у које би улазиле влага, ваздух и светдоћа". Месго сваког даљег објашњавања с моје стране, да ли се овакве ствари дају схватити без очигледног носматраља, навешћу само то, да је овакве одредбе од прилике давао некада и у учитељској школи један „стручан" наставник. Њему се десило, кад су га ђаци, после толиког теориског разлагања о овоме и ономе, замолнлп да им донесе у школу мало глине и иловаче (или да их одведе куд год у ноље. где се то може да внди), те да се својим очима увере о разлици која постоји између те две врсте земље: — њему се, велнм, десила та пепрцјатност, да то задовољство није бно у стању да укаже својпм ученицима. Кад се овако што могло да деси једном наставнику у учитељској школи, шта је онда остало за толики број наставнмка п ученика основнпх школа? Уз то да поменем и ово : Поред осталих пољопрнвреднпчкнх ноука, које се у чланцима о земљорадњи прелазе, имају деца да чују рецепте н о томе, какве су земље за које усеве добре. Од усева ређају се: шеница, круиник, раж, јечам, овас, ситна проја, елда, кукуруз, кромпир, пасуљ, боб, конопља, лан н дуван. Колико нма (и сеоске п варошке) деце, која познају те све врсте усева? Кад I дете не зна, н. нр. како нзгледа елда, круиник нлп лан, шта му вредн то што ће овде читати, на каквој земљи успева ово, а на каквој оно ? На ово нам се молсе приметити: иа, ако деца не иознају све ове биљке, ту је наставник, те да својј децу, на часовима јестаственнце-1.лп иначе уиозна с оним што не знају, зарад бољег разумевања онога што имају с њиме да прелазе из Читанке. На ту нримедбу, која се чинп да је тако умесна, најмеродавнијп је проппсанп наставпп програм да да одговора Кад се исти прннита, види се да се из „ Чознавања ирироде' у III р. г.релазе само: шеннца, кукуруз, кононља и лан; дакле, ни половина од онога Ш10се у Читанци ређа. Према томе, што је програм с. разлогом овако утврдио и што се не сме реметити, за љубав овоме и оиоме, као п с обзиром на и онако одмерено време школНРОСВВТВИ ГЛАСНИК

11РОСВЕТНОГ САВЕТА 88!

ско, сви ови чланци, кад би се донста прелазили у овом разреду, не би б ии нпшта, друго до нежбања у простом, механнчпом читању. То не би била вежбања којима би се развијала моћ размишљавања у деце, нити би се тнме ширио круг дечијег познавања, већ бн то била најбоља прилика за децу, да се павикавају да читају, а да не мисле о ономе што чнтају и да пре времена огаде све што се тиче земљорадње. Б. Ово исто имам да кажем и за чланке о сточарству, пчеларству („пчеларењу"?) свиларству и кућењу. Матерпјал је узет махом пз данашње Читанке. Само „ Штала за стоку ц ; „0 овци " и „Чему нас ачеле уче " узето је с других страна. (За чланак „0 овци" казао сам раније што сам имао да приметим). И ако је скоро све наинсано стилом лаким н разумљнвнм, опет је, но мом нахођењу, све што се у ова четири чланка прелази, рано за овај узраст дечнјп, него то ваља оставити за вишу основну школу, ако хоћемо да се ученици доиста заиптересују за ствари које су им тако блнзу по нрпликама у којнма живе. У чланку Ђ Штала за стоку" има повише места. по ко.јпма се даје закључити да исти нцје ништа друго до нревод с туђег (и то немачког) језика п да нцје иисан за децу. Примера ради наводим ове три реченице: 1. „Здравље стоке зависи"; 2. „Треба известан ступањ топлоте"; 3.... „има великог упмва на множину млека". У XII одељку налази се у данашњој Читанцн чланак под насловом: „0 иравима и дужностима човековим и о љубави ирема отачаству ", у коме се разлаже, како су ностали закони и властн, шта је право, које су права и дужности човекове и како и због чега треба волети своје отачаство. Цео је тај чланак и нисац ове Чптанке усво.јио. Међу тим све што је у њему, написано је у облику неких нравила, поука н наномена и доста сухопарно н „високо-учено." Тако се на једном месту велн: „Право је оно што се чини по закону", а на другом месту резонује о слободи овако: „Сваки човек има ираво да је слободан. Свакп може ићн куд хоће, говорити шта хоће, радити шта хоће, само кад је то по закону и кад тнме другоме никакву штету не чини". Остављајући на страну нитање: да ли су ове одредбе, с правпог гледишта, основане н не112