Prosvetni glasnik

882

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРООВЕТНОГ САВКТА

иобитне, не могу никако да нађем разлога, зашто још дечица од 9 и 10 година морају да уче и да знају ове ствари, које тако дубоко задиру у разноврсне друштвене односе и толике пршшке живота који је деди, хвала Богу, још тако далек и ненознат. У животу човековом има тако разних нотреба и одиоса, које схваћа као што ваља само зрела намет, за то што она живи тим жпвотом, што се бори са свима његовим нриликама и непрплнкама и што и она сама много доприносн да тај живот буде бољи или гори. Ама питање је: је ли и дечија памет кадра да разуме тако исто те све односе, прилике и потребе правног и друштвеног живота, као што се овим чланком хоће да представи да може то да буде? Зар су појмови: власт, закон, устав, слобода, насиље, праЕо, неправда итд. тек тако неке ситнице које се могу давати и деци као и зрелим људима, кад се зна н. ир. да још ни дан данас није међу правницима утврђена деФиниција права и кад се толики умови муче око разбистравања нојмова које цитирасмо, па п они сами нису сигурни да су свакад на правом путу, (као ни Ортолан са својом горњом одредбом о праву) ? Доиста ћемо учинити већу услугу и васпитању и отаџбини, ако ове ствари оставимо лено за зрелије доба, држећи се познате пословице: „Све у своје време", него што ћемо корнстити оном подмлатку, који се тако рано отцочне да кљука умном храном која га не храни, већ разорава.

Прегледао сам и оценио све што је у овој Читанцн. Остаје ми да речем коју само још о стилу и језику којн влада у делу и о изворима којима се писац послужио, удешавајући ову књигу. 1. Стил, којим су разни чланци у овом делу нанисани, врло је разнолик, као што су разнолики и извори, из којих је црпен сав читаначки материјал. И ако се на впше места огледа озбиљна пишчева тежња да му стил буде што лакши и простији за децу, опет се за многе и многе стварн не може тврдити да су написане онако како треба да се пише за ученике III р. Осим тога има много и германизама, који сами казују своје норекло, и ако нисци то прећуткују. Примера за то

навео сам, мало час, неколико. Има доста д погрешака у језику. Ево их неколико: 1. „носаху" (стр. 5. и 18.); „доносаху" (стр. 16.) и „висаше" (стр. 13.); 2. „чнм се сетиш на стрпљење" (стр. 5 ); 3. „тегљи"; „иротегљи"; и „нротегљио" (стр. 6.); 4. „вас седам браћа" (стр. 6.); 5. „наместила у реду" (стр. 10.); 6. „са кљештама" (стр. 17.); 7. „Мој је посао да грицкам н да сецкам гране те да се раним, иега ћу да радим непрестано" (стр. 18); 8. „Шта сте дошла ту?" (пита се за неку Децу) (стр. 19.); 9. „где трава и биље куња и гине" (стр. 21); 10. „Две мачке нађу једно парче сира и кад га поделише на два равна дела, учини се једној да је комад у руци друге већи. Ствар, носле дуге свађе, дође до мајмуна, да им он суди и иресуди" (стр. 21.); 11. „тело му јенокривено оа перјем" (ст. 31); 12. „то је једна врста угљена, готово чист угљен, кога је боја налик на олово" (стр. 33); 13. „која се гради на машину" (стр. 34); 14. „сејањем одоцннти" (стр. 64.); 15. „урадити само са својом снагом" (ст. 73); 16 „како не би стока лежала на голу земљу" (стр. 74.). И т. д. 2. По изворим; одакле је шта узимато за ову Читанку, највише има чланака узетих из садашње Чдтанке за III р., па онда долазе разни часописи школски и најносле наши иоједини иисци. А. Из Читанке за III раз. позајмљено је ових 19 чланака: 1. „ Бог све вмдм": 2. „Добра к&и*; 3. Ђ Момчад и старина"; 4. „ Гусле"; 5- „ Не свети се"; 6. „Јабука"; 7. „ Савест"; 8. „ Материна маза 9. „Св. Јован Крститељ "; 10. „ Доглед и стране света"; 11. „ Сува земља и вода"; 12. Ђ Сраска историја"; 13. „0 земљорадњи"; 14. „0 сточарству"; 15. Нчеларство "; '(„ичеларење"); 16. Ђ Свиларство"\ 17. „0 купењу*; 18. „0 правима и дужностима човековим. и о љубави ирема отачаству" и 19. „ Стари чобанин". Кад се сав овај материјал унореди, што се величнне тиче, с целокупним материјалом у рукопису, излази да је из садашње Читапке унесено нешто мало више од половине наставне грађе.