Prosvetni glasnik

884

ЗАПИСИИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

5. Прича „ Не свети се", узета из данашње Читанке, такође је туђ нроизвод. Писац јој је Хебел (као и за „Два брата"). 6. И за чланак „ Јибука ", који је такође унесен из садашње Читанке, имам да изјавим да је туђ. Писад му се зове Крумахер. 7. Прича „ Чудотворни травица ", такође се налази у немачкој шкслској књижевности, нод насловом: „ Ј)ав козИаге КгаиИегп ," а нисац јој је Сћг. V. ВсЈгтт. 8. Прича «Очев труд Ј узета је такође из немачке књижевности. Оригинални јој је наслов: „1Ме ВсХоћпишЈ"-, а нисац јој је А. Ј. /ЈећезМпА. 9. , Три ђака" такође је туђе. У оригиналу се зове „ Ђгег Мпззгдапде)" , а иисац је Шппке1. 10. „ Момчад и старина ", узето из садашње Читанке, није сриски, већ је немачки оригинал. У немачкој књижевности не зове се тако, већ се зове „ Когпакгеп. Писац је Сћг. V. бсћтгп. И још бих за неке чланке (како у овој Чнтанцп, тако и у оним двема за I и II р.) могао доказати да ннсу нпкакви оригинали, него су нли прости преводи или прераде туђих производа; али то остављам за другу прилику и на другом месту да надокнадим. Према свему што сам имао повода да наведем, оцењујући вгедност поједиппх чланака, који су унети у ову Читанку, пзлази, да једва једна трећина (управо: четири петнаестине) може поднетп за оно за што је намењена, а добре две трећине ( п / 15 ) да треба одбацитн. Према овоме н моја главна оцена о целом делу не може гласити друкчије, но да се овакво какво је не може примити за школску књигу и за разред за који је намењено. Само оно што сам оценио као добро, могло бп се задржати и — како је писац међу тим, док је ово дело стојало код мене на прегледу, умр'о — предати коме другом с нрепоруком, да то све употреби у Читанци, за коју би се ко подухватио да је наиише. На овај начин могло би се, ако Главни Просветни Савет нађе за право, досудити доцније што награде сиромашној породици ово) 1 честитог покојннка, за материјал који је доиста црикупљан с великим трудом с разних I

страна, као што сам имао прилике то све изложити и потврдитц. Желећи да што нре дођемо до ваљаних читанака и за старије разреде основне шкоде, не могу никако битп за то да се цела ова Читанка, оваква каква је, прими и усвоји за школску књигу, н ако не могу а да не признам, да је, и оваква каква је, у неколико боља од оне што је сад наша деца имају у рукама.

Остаје ми да речем још једну, а то је: зашто сам се оволико задржао с овим реФератом и да се уједно нзвиним Главном Просветном Савету, који ме је својпм новерењем у овом иослу одликовао. Еао што се и сам Савет из целог овог реФерата могао Јверити, ја сам, прегледајући ово дело, обратио, иоред многог чега другог, своју особиту иажњу п на изворе одакле је шта узимато. Неки наши књпжевници, а особито они што пишу школске књиге и часописе, имају ружан обичај да не казују изворе којима се служе ири изради онога што продају под својим именом. Ја. сам се трудио да пронгђем, одакле се ко и како користио не само у овој књизи, него и у самим оним делима којима се служио писац ове Читанке, нретпостављајући, да су оригинали и својина оних који су шта нотиисали. За то ми је ваљало набавитн ирилпчан броЈ разних школскнх књига, које су у уиотреби у Аустрији, Пруској, Саксонској, Баварској, Швајцарској и Италији. Мој труд нпје остао, у том погледу, без успеха, Истина признати морам, да ми је иошло за руком тек за мали део чланака који су ушлп у ову Читанку да похватам све крајеве и конце; али што сам ту издангубио и мало _награђен, накнађено ми је с друге стране, а то је што сам овом нриликом пронашао, одакле је ^зимат већи део материјала који се налази у Читанкама за први и други разред наше основне школе. Руашу сенку на многе и многе наше књижевнике баца резултат тога мога истраживања; али томе сад није места. Ја ово наводнм једино с тога што желим да упознам Гл. Просветни Савет како с начином свога рада у оцењивању овога дела, тако и с узроцима што сам се оволико задржао с подношењем овог извештаја.