Prosvetni glasnik

885

Ношто ее писац, при састављању оне своје Читанке, сдужио .само оннм изворима који су му били приступачни, а то су: српски и хрватски школски часописи и поједшш наши писци, то је и меии ваљало потражити из Народне Библиотеке и с других страна те све часописе (као: „Школски лист" од 1858., 1859. и 1860. г.; „Голуб", „Невен", „Радован", „Смиље" итд.) и поједина дела иојединих наших књижевн/ка, како бих се тачним поређењем могао уверити, је ли оио што је однекле узето ма колико и како преиначавано, илц је само онако просто преписивано. Налазећи се више од 8 месеци иа страни, није ми никако било могућно да дођем до свију тих извора, него је тек по новратку у Београд, дакле од Маја ове године, наступила могућност за то. Ето, то су главви уз!>оци оволиком мом задоцњењу. Ја сам истина могао или вратити дело неоцењено или га оценити без оволиког, заметног и дугог поређења с изворима или оригиналима. Оно прво није ми образ допуштао , нарочнто с тога што се с овим делом већ једном десило да буде враћено од једног или од двојице оцењача. Ово друго нисам смео да урадим, јер би се огрешио о савест и правицу, којих се треба придржаватн при оцењивању иослова ове врсте. Да лп сам тиме учинио истинску услугу и самој ствари, то ће изволети оценити Главни Просветни Савет, а ја сам слободан да се иадам да та оцена пеће иснастп неповољиа но овакав мој рад у овој ствари. 13. Августа 1888. г. у Београду. С одличиим иоштовањем Стев. Д. Поповић Савет је саслушавши овај реФерат одлучио: Да сачека мишљење и другога реФерента г. Мпленка Марковића, те да се онда донесе дефинитивна, одлука о овој Читанци. С тим је састанак закључен.

(ЈАСТАНАК 394-ти 20. Октобра 1888. г. у Ееограду. Били су : аредседник Ст. Марковић ; редовни чланови : Ј. Ђаја; еа нредни чланови: Др. Јов. Туроман, Др. В. Бакић, Ст. Ловчевић, Мита Живковић и Филип Видаковић Деловођа Мил. Марковић.. I. Прпчитани су и примљени записници 392-г и 393-ег састанка. II. Прочитан је реФерат г. Мил. Марковића, као другога реФерента за књигу: „Читанка за трећп разред основне школе" од Николе Стојановића. Тај реФерат гласи: Главнои Просветном Савету Прочитао сам рукопис: „Читанка за трећи разред основне школе" удесио Нпкола Стојановнћ, учптељ, и част мм је овде казати Главном Просветном Савету своје мпшљење о вредностп и употреби овога рукописа. Чптанка ова боља је у свему од читанке којом се сада служе ђаци у нашим школама, алп опет за то, нп она није тако састављена да одговара захтевима, који се траже од добре читанке. Ни избо}) материјала, ни његова количипа па ни сам распоред нису изведени с довољно студије. По моме мишљењу, читанка је најважнија књига за ученике основннх школа и њу је теже напнсати или уредпти, него ма којп други уџбеник. Вал>а да Се знају многе ствари педагошке и испхолошке при удешавању једне добре читанке, а ваља да се имају на уму многи други обзири, којих никако нема при пнсању уџбеника за ноједине предмете. Није то све једно, почети читашсу с неком леном песмом наших новијих несника илн с каквом народном иесмом. Као год што књижевност н нисменост имају своје ступње у развићу, тако исто и дух људски има своје законе по којима се развија. Те законе ваља знати и водити о њпма сгрогога рачуна, кад се за децу пише најглавнија и најнреча књпга.