Prosvetni glasnik

886

С тога, неупуштајући се у детаљну одену појединнх чланака у рукопису, мпшљења сам: да се ова књига не може иримиги за школску аотребу оваква каква је. Прерађивати је, значило би то исто, што и ппсати нону читанку. Како је пак прека иотреба у нас, да основне школе имају боље читапке од данашњпх, нарочито за III и IV р. мислим, да би најзгодније било, ако би се прво утврдио један план за ппсаље чнтанака, па се онда путем јавнога стечаја позвали пнсцп да напишу и поднесу министарству читанке у одређеном времену, па да те читанке после прегледа и оцени Савет. Било на овај. било на сличан начин, где би се више њих позвало да учествују при изради овако важне књиге за ђаке основних школа, мислим, да би се дошло до ваљаних, ако не баш сав);шених, читанака за основне школе. Главном Иросветном Савету Октобра 1888 г. у Београду понизни Миленко Маркови1н свкретар минист. иросвете Пошто је о овоме рукопису на прошломе састанку прочитан реФерат г. Ст. Д. Поповића, то је савет одлучио : Да се дело овако какво је. не може нримити и штампати, али се рукопис може дати ономе, коме се иоверило буде инсање чнтанке за III р. те да се користи материјалом из рукописа, па ће се доцније хонорисати и овај рукопис ио сразмерн, колико се од њега употреби у читанци. Првоме реФеренту одређеи је хонорар педесет а другоме двадесет и пет динара. III. Прочнтано је писмо г. министра просвете и цркв. послова од 21 о. м. Пбр. 11.505 којим се шаље Савету иа иреглед и оцену књижица: „Иредавања из најновије српске нсторије" од Јоксима Ст. Марковнћа, коју је књижицу на откун ионудила министарству нородица покојникова. Пошто је ово делце иознато већиии чланова Главног Просветног Савета, то је одлучено: Да се ова књижица може откуиити и употребнтн за иоклањање ученнцима нижих основних школа. IV. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. иослова од 5. ов. м. Пбр. 10.560 ко.јим се достављају Савету молба и документи г. Зарије Р. Иоповића, ппсара министарства иросвете, који моли, да му се у сталне године учитељске, уважи оно време ироведено у учитељству у Гњилану у Старој Србији, и, тражи се мишљење саветско по овоме питању. Савет је нрегле^ао молиочеве документе, па налазећи, да је он испунио услове, за уважење годипа, нрописаие чланом: 57-им закона о основним школама, решио је: да се г. Зарији Р. Поповићу писару министарства иросвете и цркв. послова, могу уважити у сталне године учитељске службе: три године, једанаест месеца и десет дана као време, које је ировео учитељујући у Старој Србији и у Врањи. V. Прочитано је нисмо г. министра просвете II црквених послова од 1 ов. м. Ибр. 9080, којим се шаље савету молба с документима г. Стеве ,Т. Вулетића, порескога надзориика за варош Књажевац, којоммоли, да му се у указне године државне службе уважи оно време, које је он ировео, како сам велп, као ироФесор бањалучке богословије. Савет је црегледао молбу и документе молиочеве и нашао је: да он није био учитељ основне школе за које случајеве С; вет је надлежан да даје своје мишљење г. Министру просвете по чл. 57 закона о основним школама, те је с тога решио: да се нреко овога иитања иређе на дневни ред, пошто решење његово не сиада у надлежност решавања Главног Иросветног Савета. IV. Прочитано је иисмо г. Министра нросвете н црквених послова од 1 ов. м. Пбр. 9870, којим се тражи мншљење Главног Иросветног Савета о томе: може ли се по понудп г, Г Б. Козарца директора, откунити његова књижица: „Поуке моралне и грађанске" и уно-