Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

11РОСВЕТНОГ САВЕТД

887

требити за иоклањање ученицима основних шкода иа свршетку школске године. Савет је одлучио: да се ио овоме питању не доноси никаква одлука, докле се не саслушају мншљења г.г. реФерената којима је ово дело 110 ранијем претнису министарском дато на нреглед и на одену, на што се реши о овој књизи као уџбенику за средње школе, то ће важити и за ову унотребу. УП. Прочитан је извештај комисије која је имала да прегледа документе г. Светолпка II. Ранковића, државног пптомца и да каже Савету мишљење: да ли г. Ранковић нма квалификацмју за иредавача у средњпм школама. Извештај комисије гласн: Главнои Просветном Савету На нозив Гл. Просв. Савета потиисани су прегледали „атестат" г. Светолика Ранковића и проучили иисмо г. министрапросв. и цркв. послова Гл. Иросв. Савету од 22. ир. м., иа имјечаст поднети Савету овај свој нзвештај. Нретресајући питање о квалиФикацији г. Ранковића, потнисани су нмали пред собом, уз поднето сведочансгво, и наше законе о уређењу гимназија и полагању проФесорскпх исиита и руски „устав" духовннх академнја; сем тога су имали на ум? и досадашње одређивање квалиФикација опој господи која су се школовала на јевронским свеучилиштима, па су нашлп : 1., Из поднетог „атестата" види се, да је г. Светолик Ранковић учпо четири године кијевску духовну академију п у њој свршио потнун курс наука (окончилв вт. неи полнии, положеннни по уставу, курст. наукт>"), на оснону чега му је иризнато „Зваше дМствнтелвнаго студента." А но чл. 135. и 138. уређења („устава") руских духовипх академија, свршују духовну академију и добивају звање „дМствителвнаго студента" и оии ученицп, који имају и мању квалификацију од г. Ранковића, јер 2., Из поднетог „атестата", даље, види се да г. Ранковић има право добити н „стененв кандидата богословЈл", ако положи испит из

историје ФилосоФије и латинскога језика, ношто је већ подпео састав за тај степен и састав нризнат „удовлетворнтелвнвшт,.'' А испит из ова два предмета мора иолагати с тога, што је из њпх добио одене „посредственнмл", које нису довољне за стеиен кандидатски онако исто, као што оцене „хоронид и очеив хоронш!" нису довољне за стенеи магистарски, те ученнк с таквпм оценама, и ако би већ био „каидидат," мора не само писатп нову дисертацију, „на степенв магистра," него н полагати нов усменп .испит, који се не тражи од ученпка, чнје су оцене „отличинн" (види чл. 136. и 137. „усгава" руских духоннпх академија"). Према томе, а још ц 3., За то, што нп у „атестату" г. Ранковпћа, нп у поменутом. „уставу" духовннх академија, нису пзређане све оцене учеиичкога усиеха, нити им свима вредност одређена, не можемо тврднти да оцене „посредствепнил" зиаче „слабе," те да њпх мора ноправљати свакп онај, који тражп нризнање да је свршпо духовну академпју. Алп баш и кад би „упгћхи ш)средственнш.1" значили „слабе оцеие," оиет се из „атестата" г. Ранковпћа видн, да је он испнте у главном нолагао боље него „добро," јер му оцена у општем резултату пзноси више од З 1 /, (З% 3 ), а што је значајно усиех му је „добар," „врло добар," пап„одличан" из нредмета. којн су главнн за вероучитеља у нашнм средњим школама, тј. богословских. Овде још узгред сиомињемо, да је академнски савет наше велике школе, колико је нама нознмо, нризнавао да су велику школу свршили и они ученици, који су и на ионов.веном нсниту из иојјдиних предмета добивали „слабе" оцене, иа је Главни Просветни Савет и таквим ученицима иризнавао квалификацију за наставнике наших сретих школа. — И на иослетку, 4., Члан 2. нашега закона о нолагању ироФесорскнх пснита каже, да право на иолагање тих испита, на дакле и право да буде наставннк у нашим средњим школама има сваки онај, који само сврши философски или технички Факултет наше Велике Школе, нли који од тих Факултета на страни, или коју вишу стручну школу на странп. Нити дакле иаш закон тражи да молитељи, уза сведочаиство о довршеном школовању, морају имати и каквнх научиих степеиа; нпти се Главни Цро-