Prosvetni glasnik

888

светни Савет до сада уздржавао признати довољну квалнФикацију за наставнике наших . средњих школа и онима, који су били само унисани и одређеио време (обично 3 године) само иоходнли помен^уте школе на страни, без нкаквих дакле исиита, ни академиских ни Д1 )жавних. На основу свчга довде изложеиога, потнпсани су мнш./вења: да се г. Светолику Раиковићу може иризнати квалиФнкација за наставника хришћанске науке у нашпм средњим школама, јер је он свршио кијевску духовну академију, дакле по 2. чл. нашега закона о нроФесорскпм испптима, једну В вишу стручну школу на страни." Овде још треба додатн да се г. Ганковнћ, — учећи четирп године кијевску дух. академију, у коју је ступио после четири годгне учења у нашој Богословијн, — школовно годину дана више, него и један наги досадашњи великошколац , више, не1'0 и многи ученнцп аустријскнх п немачких свеучидишта п других великих школа. Према оваком свом мишљењу, даље држимо, да иитање о квалпФикацнјн наставннка хрншћанске науке не би требало нн доводнтп у свезу с одредбама члана 137. „устава" руских духовних академија с тога, што се првом алинејом тога члана само казују ногодбе за „кандпдата богословјд", дакле за онај научни степен, којега у нашој Великој Школи нема и који се, као ни сличан њему, „државни испит" на страни, на нн докторска диплома (у Немачкој често нижа од руског кандпдатског степена), не тражн од молитеља за које иаставничко место у нашим средњим школама, јер се они у место тих степена и диплома, на и нокраЈ свију њих, иодвргавају нашем проФесорском испиту. А што се тиче појединих научних степена у Русији, н ако немамо при руци оних „особнтнхт, положенш," која то одређује и о којима говорн чл. 174. „устава" руСиих дух. академија, оает мислимо да звање „дВпствителгншп студит* даје право бити наставник у рускнм духовним училиштнма," а степен кандпдатски ираво битп иаставник у руским „духовним семпнаријама," разуме се, без пкаквог даљег пспита. И Светолик би Ранковић, нрема своме сведочансгву, много лакше у Руспји могао иостати иаставпнк које духовне семинарије, него код нас наставником које средње школе, јер

би му тамо — зато, што му „сочинете на степенв кандидата богослов1и" нризнато «удовлетворнтелвннмт." — требало још само да понсвп исиит из она два нредмета, а овде мора полагатн цео проФесорскп испит, и пнсмени и усме; и, па нека би донео из Русије и магистарски стенен. 0 том пак, да лн г._ Свет. Ранковић има квалиФикацнју за наставника у нашој Вогословији, на што г. мннистар обраћа нажњу Гл. Просв. Савета, — нисмо довде говорили црво с тога, што Рл. Просв. Савет није нн донео одлуку да г. Ганковнћ може битн наставник баш у Богословнји, него само да „може бпти нредавач богословских нредмета," — а друго и с тога, што нашој досадашњој Вогословији ннје нрецизно нп одређен положај, којп она треба да заузпма у реду наших научпих завода. Али, знајући, да се баш сада радн на новом уређењу богословнје, слободни смо казати у начелу ово своје мишљење: Ако Богословија. ио новом уређењу, буде имала два курса: виши и нижи, — онда би за наставнике вишега курса требало нрнмати само оне ученике руских духовних академнја, који имају стеиен кандидатски пли магистарски, а за наставнике нижега курса, не само такве исте, него п оне који су п само „дМствителвиие студентн," али који бн морали полагати проФесорски испит, као и остали наставнпци наших средњих школа. Прематоме г. Свет. Ганковићу било би место у овом нижем курсу Богословије. Захвални Главном Просветном Савету на поверењу којпм су одликованн. 10. Октобра 1888. год. Београд. Протој реј, Ш. Јовичић ирофесор богословије, Пера П. Ђорђевић. Јеврем Бојовић. Савет је усвојно мишљење комиснје и одлучпо: да г. Светолик П. Ганковић има ироиисану квалиФикацију за иредавача науке хришћанске у средњнм школама. VIII. Нрочитан је нрнложенп реФерат г. Дпмптрија Јосића о делу „Иоуке моралне и гра-