Prosvetni glasnik

школе." —А у чл. 35. каже се: „У основну школу цримају се деца, кад наврше седму годину, или, ако родитељи или сгаратељп дечји желе, кад узму седму годину." Старија нак од II година не могу се у основну школу нримати." — — Према овоме редовно би ирелазила деца из основне школе у гимназију од 10 и 11 година. Нов наставни нлан одређује, да се „Жоралне Поуке " са но 2 часа као нов предмет уводи у 1. и II. разред шмназије, са иоменутим већ задатком. У тим разредима предају се још: Наука Хришћанска, Сраска Граматика, Географија , Зоологија и Ботаника, Рачуница, Геометријско Цртање, Лепо Писање, Цртање слободном руком, Музика и Певање н Гимнастика са војним вежбањем. — Поврх тога упознају се деца, кад ступе у гнмназију, са школским законом за ученике, где се на ситно истичу иравила о владаку ученика: у школи, у цркви, и ван школе и ван цркве. Сви ови наставни предмети са поменутим школским законом имају се сматрати као један део духовне атмосФере, у којој се деца крећу. У некима од овнх предмета има више моралних , у некима више интелектуалних а у некима више естетичких мотива. При том треба још узети у обзир и ону спрему, коју су ученици донелн из основне школе, која укупним својим уређењем носи на себи васиитни значај. Кад се у новом наставном нлану номнње, да се имају увести „ Моралне Поуке " у I. и II. разред гимназије, и да овај предмет пма иоглавито васиитни значај — онда се према томе имају из свију предмета који су се учили у основној школн и оних, који се уче у дотичним разредима гимназије скуиити уједно сви морални елементи и довести у систем, иа одатле даље развијати моралне иоуке као засебан иредмет. Овај предмет има утицати на развитак духа ученикова у моралном иравцу. При том не сме се никако из вида испуштати, да и интелектуални и естетички елементн из осталих нредмета има у задатак: да заједнички и хармонијски утичу на развитак истих ученика. На тај начин, неће бити несугласица међу предметима, него ће се ностизавати равнотежа у разним правцима укупног духовног развитка ученичког. Тада се неће

чгиџцццкл' САВЕТА

разни правцн укрштати међу собом и доводити дух учеников у забуну н сукоб са самнм собом. Тим јединством развијаће се нормалним путем дух ученички и то јединство даје дотичном предмету васиитни значај. Да се овај васиитни посао олакша и с иоља, послужнће добар школски ред и онај оишти дух, који треба да провејава кроз цео добро уређен васпитни завод. Све ово, што споменух, мора нослужити као полазна тачка и ономе који инше „Моралне Поуке" као наставни иредмет и ономе који ће предавати тај нредмет. У тај нредмет имају ирема самом плану ућп дужнссти, које имају учеаици као ђаци, и дужиости које ће имати доцније у друштву, а иоред тога, да се унознају и са најглавнијим установама у држави, Овај носао олакшаваће с једне страие наука хриш&анска, с друге стране земљописна настава и дотле стечено знање из Српске Историје, а с треће стране писан школски закон и свагдашње навикавање на школски рад од стране свију наставника. Резултат оваке наставе и оваког рада биће мудрост, а — „ Мудрост ј е главно: ирибави мудрост и за све имање своје ирибави разум ." Солом. IV. 7. II. Да видимо сад, је ли г. Козарац имао све ово на уму, кад је своју књигу иод горњим насловом наменио деци I и II разреда гимназије као редовну школску књигу. Г. Козарац ставио је књизи мото: „шта треба деца да уче? — Оно што треба да раде кад одрасту." Онамо је дакле удесио књигу за срнску омладину, а овде упућује наставнике шта треба деца да уче. Иисац је овим — као што се види — потиуно изједначио два иојма, који се истина по својој садржини додирују, али се не подударају потпуно. И ако је првобитно значење речи „омладина" то исто што и „деца" у току од иреко 20 година на овамо измењено је њено значење тако, да се под омладином данас не разумевају деца, па нн младеж у опште, него млађе коло људи са извесним тежњама. Уз то треба разликовати ову реч по акценту. Реч „омладпна проту-