Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕГНОГ САВЕТА

српској омладини, а за тим српским ученицима 1 и II разреда гпмназије — броји 17 и по штампаних табака средње осмине, и у н>ој нигде нема сиоменутог имена Божијег са иоштованем. Бог се помиње онако уз реч: до зда бога, ,да бог ме, бога ми, бог зна шта, помоз Бог! с Богом! — Православна вера помиње ее па стр. 208: „вера је у Србији источно иравославна , и црквене општине плаћају свештенике општинским прирезом." Тако ће бар моћи деца научити, да вера иостоји ради издржавања свештеника, а она не даје ништа ни држави ни народу. На тај начин показују „Моралне ноуке" школска 1 врата науци хришћанској, да се чисти из шкоде јер не вреди ништа. Међу осталим заводима не помиње се Богословија, него накнадно на стр. 208. има, само наиомена, да се у „богословији " образују младићи за свештенике. Црква је споменута само иа страни 273. у нричи „Борба иред Пиротом " у овој реченици: ,,српска војска јуришем је опет заузела варош и годим бајонетима гоњаше пред собом Бугаре, Бугаре... ове неснте пљачкаше пиротских трговина, кућа и „ цркве ." — Да не уђоше Бугари у Пирот, ие би ученици из г. Козарчевих „Морадних поука" ни знади да те грађевине постоје и да имаЈу веке вредности. Ади тако је то, кад оно што се односи на веру, не може да се доведе у свезу са српским земаљским законима п да се удеси за срнску омладииу у ршпте, а за I и II разред гимиазије на по се-. Приче су врдо лепе, ади нису посрбљене, ма да су у њима српска имена и ма да се догађаји збивају у Србији. У тим иричама, бајаги из српског живота, нема ни иомена о вери. Газда Јеша, старац од 80 годииа, седа за ручак са својом бабом, синовима и унуцима, па нит' се ко молп Богу нит' се крсти, нити старац и где у свом нричању помиње номоћ Божију (стр. 2.) У причн „школско сведочанство " (стр. 15) прича се, како је Перица добар ђак и како Је подожио испит из Диктанда, Ралунице, Повеснице и Земљописа. 0 науци хришКанској нема ни иомена. Добар ђак не мора то нИ знати, а још бољи ревизор неће из тога ни питати, јер се држи „сувремене" педагогике, коју пишу ,,најновији" срнскп педагози. Ни „КуАа обуИара Стеве"

(стр. 23.) ,не зна за Бога ни за име Божије Обућар Стева говорећи о важности свога заната шегртима хоће само мало да се нашали са „босоногпм Адамом из своје бибдије." (етр. 32). Ни он — ма да му је већ 50 година — н<! упућује својих шегрта у цркву недељом и празником. Тако ти је и код ратара.,Дед« Миленка и него.ва иоследника" (стр. 118). У причи „Кућење" онисује се лено намештена соба у српској кући (страна 175). Ту су истина све оне слике, које треба да красе сваку сриеку кућу, али нема нигде ни Једне светмтељске иконе. Све су то одавна избацили Французн из српских кућа правосдавних — кад већ то нису могди учинити у катодичким кућама по нространој Француској. — Дакде, Бог и вера истиснути су из сриских куКа свију редова и тако ти при концу XIX. века, већ сви Срби стоје на „иивоу сувремене науке." А тако и треба. С каквим бисмо иначе образом дочекали и достојно просдавили стогодишњицу велике Фрапцуске реводуције?! — Само стари учитељ Миодраг Лазић (стр. 219) веди: ,,Децо моја, поиосим се, бог ми Ј "е сведок." Ну ваљ'да ће и он умрети до поменуте стогодишњице. Истииа, учитељ У1азић написао би „Бог" великим сдовом у почетку, јер би но својој старачкој памети и старој шкоди, држао, да је „Бог" „собствено име сушчествително" — а иаЈмлађа шкода зна баш поуздано, да је то само обична „мислена" именица, те пише просто мадо „б" у иочетку. Ово носдедње нису још знали ни Бук ни Даничић, за то ће им се и слава умадити, чим настане паметнија генерација." У књизи је свега 27 прича. По садржинн су све депша од Депше, кад се одбију горње замерке. И језик је деи изузИмаЈући неке погрешке у обдицима и по неке фразе. (Мн волемо; они нсцрне; кад се сунце смрчило и тако да./Ђе). Неумесно је унотребљеиа и Фраза у реченици: „отац ради као мрав, вредан је царева града (стр. 98). „Ради као мрав, па Кеш вредити царева града. 1 ' (стр. 93). У Буковим нословицама има: „врнједан царева града" али без примера. У народним несмама каже се: „ваља сабља три царева града."