Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСЕЕТНОГ САВЕГА

Према овоме вредила би ова сабља колико три морална човека г. Ђуре Козарца! Са моралног и хришћанског религнозног гледншта вредност чоиекова не може се меритн стварима. („Не продају ли се два врапца за један динар" на нп један од њнх не може пасти на земљу без ода вашега. А вама је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од миого врабаца." Мат. X. 29—31. — „Који је међу вама човек који има онцу једну, па ако она у суботу упадне у јаму, неће је узети п извадити ? А колико ди је човек нретежнији од овце? Даклем ваља и у суботу добро чннитп." ■ Мат. XII. 11—12. — „Каква је корпст човеку, ако сав свет добије а души својој науди." Илп какав Ке откуа датџ човек за своју душу? и XVI. 66. и т. д. Добро је кад н кад, загледати п у свето нисмо, да иас не би збуннле многе књнге), Причама нретходе аравила, што их ,,млади читаоци'■ имају више пута прочитати н научити. У школи Ке то деца читати, а наставници ће на основу тих иравила пзводпти иоуке. Ја ћу навести овде нека иравила, да се видп какве се „поуке моралне" могу одатле извести, и то без натезања. На стр. 5. чита се: .,Пази своју браћу и сестре своје, ове пријатеље, које ти је дала сама ирирода." — Деца су до сад учпла да је то Вог дао, а сад их треба постунпо снрематп да воде преиирку са вероучитељем п родитељима. На стр. 17: ,,Србин треба да нна и иовест и земљоиис свога парода и своје отаџбине, вал>а да је упознат са њеним законима и установама; иначе, он пе може марити зи своју отаџбину, нити јој може добро иослужити ." — Ох, да ми је знати, нриродо драга, где ли су те ствари учили: Кара 'Борђе, Милош, Синђелић, Рајић, Вељко и др.? Стр. 24: „Поштуј жене и сваку женску главу ." — Зар баш сваку ? Наша пословнца каже: ,,Ко за жену ннје, тога жена бије." Стр. 26. ,,Ако учиш занат код свога оца, а ти слушај његове савете, користи се његовпм искуством. Твој отац жели да ти боље радиш од њега: с тога те је и даб у школу. Ради и боље од њега, ако узмогнеш, али му не дај никад да осети, да си од њега посду

вештпјц." Сумњам да је Француски писац овако неодређено исказао ово правило. На страни 54. читаће ђак пред директором-ово правило: „Ако се карташ илн коцкаш, ма и на најмањп новац, па у картању нлп коцкању иодваљујеш, учинио сп крађу. Ако се не карташ на новце, па карте удешаваш, крив си за лаж и превару." — Директор је читао ђацима у почетку школске године ово нравило из школског закона за ђаке гимназија и реалака: „Ученици средњах школа ду;кни су и ван школе на сваком месту нонашати се пристојио. С тога се најстрожије забрањује све што је непристојно и непоштено, а нарочито : банчење, картање. коцкање" н т. д. (чл. 16). — Сад које од ових правила стоји на моралној основи ? Из кога ли се могу изводити „мора.лне иоуке"? Између оног п овог иравнла, таман је така веза, као између заиовести Божијпх п њихове примене на Језуитски морал, — или као између недагога и демагога. — Тако ми природе, ово ће дати школи васиитни значај! Стр. 79.: ,,Србпју уз нркос Косову и многим њеним иесрећама, рад је јачао, радом је она светковала своје ускрснуће, рад ће је само н одржати п ујединитил' — А како ли се, прнродо моја, зове оно што иодстиче на рад. Чудно ли изгледа та на један мах поФранцужена Србија! 11од насловом „ Трговац " (стр. 138 138) сва су иравнла о трговачкнм књптама,, о вучешш и сонственим меницама и т. д. — Зар је ово за ученике I. и II. разреда гимназије ? У трговачку школу примају се деца, ио што сврше III. разред гимназнје. На стр. 158: ,С добрим знањем, које си постигао у осиовној школн, можеш добити звање у државној службп." Има свега осам правила у овој глави, која се свршава овом реченицом: „к емој мислити, као многџ чиновник , да грађанство тебе ради иостоји. " — Нигде се не каже у овој глави о „Државном чиновнику" да му је потребна већа спрема. Како ли ће бпти жао многом детету, што није са сведоџбом из основпе школе потражило одмах државну службу, него ,је морало још да полаже пријемни испит за стуиање у гимназију. Је ли ово „према срнским земаљским з {коннма" ? Шта ли ће рећи на ово странци кад ирочитају ? А морају веровати