Prosvetni glasnik

890

у нојединим чланцпма остадц су причом неидустрогане, док су друге мање важне добнле пдустрацију. Осем тога, готово се свака прнча, често и врдо дадеко нодвукла под чланке, који имају садржину са свим раздичну од оне у причи. Ово пак гради ведику забуну и код самих писменијих људн. Да су две каиге, па у једној да је текст чдапака, а у другој да су нриче, као у некој читапчици и којекако, алп овако су две књиге помешане. Књпга. ГГ. Ладоа у Францеској није нашла подражавадаца. Долази сад још н та незгода. Чланака, којима су обухваћене поуке има 451. и то је све нумерисано, као у каком законику. За свави чданак има истнна и питање, ади ће сваки признати, даје оваки катихизис п сувише дугачак за децу. Катихетична Форма предавања, доиста је једина за децу од праве користи, алп катихизис ако у опште п има какве вредности, он је има само онда, кад је кратак. У других, бољих, Ф})анцеских нисаца параграФа нема. Тамо се простим начином сама с/гвар објашњава непосредно, а приче и ако има, она је у главноме тексту, кратка и уплетена као нека анегдота. То далеко бол>е фиксира поуку. У овим снисима находи се и гебнпхе сваке главе; само гезите није исказан испрекидалим садржајем, опет дакле параграФИма, као.у Далоа, већ у свези непрекидној. Колико је овакав везан гезите био иотребан овој књнзи, кад су јој поуке, гдавна дакде садржина, растурене у неколико стотина параграФа! Као што се из овога, што сам до сад казао, види, књига П. Ладоа, са свим је за децу неудесиа, ади, ја бих ипак световао да се она, за невољу док не добијемо бољу књигу, да децн у руке, кад бн нрерада њена колико тодико одговарала ономе, што се од такве књиге тражп не самб у начеду, него и ономе, што је од нреке потребе за наше прилике, ради којих смо иоуке морадне у школу и уведи. За то да види.чо, како је књига за пас удешена. јер г. Козарац каже, да је књигу удеспо. Тога ради морамо се најпре запнтатн: шта у књижевности значи удеситн „по" неком. Како ја мцслпм удеснти в по" неком, нли израдити , зпачи узети од неког писца ндеју на и обдпк, којнм је идеја обрађена, и онда ствар самостално израдити, прнлагодивши

томе облику садржпну, која би одговарала потреби, а у овоме случају и самоме духу народном. Да ли је сад г. Козарац тако удешавао ? Не! Он је књигу П. Лалоа готово сву само иревео, од речи до речи, посрбљавајућп по негде само имена лица и места. Преводећи пак, он је показао необнчно непознавање не само наших потреба, пашега духа народног, наших народнпх установа, обичаја, одеда и т. д. него и иепознавање како Фраицеског тако и самога сриског језпка. Да то све докажем, довољно ће бити да се задржим само при првој гдави књиге г. Козарчеве, која носп назив: Породица. Нико неће порнцати, да ,је срнска породица задржада још п даиас у еводуцији породнце у друштву човечанском, особени тип којн ћемо у других народа узалуд тражити. Тај јетип позиат под пменом Задруге. Свима су нама познате штетне посдедице од раснадања задруге п у моралном и материјадном ногдеду, а зна се да има важпих гласова, који 'траже да се задруга и рестаурира. Шта би дакле ирпдичније бидо, него да се у књизи морадиих и грађапских ноука децн још у најранијим годинама изнесе слика правесрпске куће — задруге —, да се изнесу користн које задруга пружа и штетне посдедице које наступају од распада њепа? И ако није било иишта придичније, г. Козарац се на то није обзирао, него иам у причи, којом се хоће.да илуструје односи у породици, износи сдику .једне Францеске породице, у срискоме преводу. Иди зар је Срнска н Францеска нородица исто, само што је једна у Воштеппеб а друга у Крнулама , једној је дед М. ТесИп а другој газда Јеша ? Ја ћу мадо иосле гхрећи на сам превод приче и па саму смешну страну ствари, која је ироизашла пз тога, што су Францезима давата српска имеиа, и што се сриски сељаци носе но Францески и т. д. на ћу се најире зауставити код прва три члана ове књиге, који говоре о породпци. Чланом првим оргннала, казује се да доцн ваља љубпти роднтеље; чланом другим, да их ваља ноштовати п трећим, да ваља слушати, што нареде. Немам ништа казатн нротив ова три члана да су преведени као што треба. Али их г. Козарац није љуцки превео. Он је сажео прва два чдана, ади сажимање је само