Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТПОГ САВЕТЛ

897

у томе, игго је у саојој књшш ;у ирвоме чдану казао : ГГази и поштуј родитеља п т. д. Ну он је при томе сажимању пзоставпо што је најглавније у другоме члаиу орппшада, а на име: >*е 8оуе2 ра,8 1'ашЈНегб ауес еих, сотте \'оиб Ге1ев атес тое сатагаЛез. Ако је то иеко удешавање онда је друго, алп ја мисдим, да је тако испало од невоље. Реч ЈаниНегз задавала је пнсцу посла; превестп је није могао, по што у српскоме нема за њу речи, и не хотећи упуштати се да је преведе описно, он је прескочно. Тако му је псто несрећно испао п други чдан — у орпгиналу трећн. Г. Козарад каже- Не питај зашто мораш чпнитп ово или оно, што ти оип заповеде. Овако се заниткују вршњацп и т. д. Ја мислим да нпје тако баш рђаво питати: деца се питајући и уче, а наш народ каже: ко пита тај тај не скнта. Међу тим и сам Р. 1,а1о1 није тако мпслио као г Козарац; јер он каже: Ке (118си1е/ ра8, а то не значн: не питај, него се хтело казати оно наше: у млађега поговора нема, илн оно, што се у домаћем нашем животу често казује са „одговарати." Овде је дакле усдед недовељнога познавања и срнског и Францеског језнка изашла бесмнслица, норед тога што је на једноме месту изоставллшо нешто што је веома ваашо. Прелазим сад на причу. Јеша — 8ес1т —, стари домаћин почвао око себе о сеоској преслави сву своју породицу у госте; стар је око 80 година и по ручку призива свога унука Јована — Јас^иее II прича му како се за његове младостп жпвело, како школовало и како одевало; и прпча му тога ради да би, упоређујући пређашње живљење са данашњим, доказао, како му је пој одица унапређена а тако п сама држава. Пде.и самој доиста нема махне, премда не одговара потиуно садржииџ поука у оним члапцима, кбји се жеде нричом илустровати; али због тога што је та нрнча само прост иревод с Францеског , само са промењеним особвнм именпма, ево шта је у њој изашло. Изашдо је да Срби у Србији имају исти обичај о преслави као и Францези о њпховој сеоској: (1иса88е. Старац и баба остади самн у кући, па сад о пресдавп искупили око себе сннове, унуке, ћери и т. д. којн не живе са њнма него су неки економи, некп трговци (стр. 7) и т. д, да се једном у години сви ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

иа окуну виде. Је ли то српска породиц а ? Није, одговарам. Јер онде где су наше породице, као на прплику варошке, растурене, обичај се преславе — у правом значењу изгубио; а где има пресдаве тамо се зна где домаћинп тога, дана ручају. Ова породпца г. Козарчева иста је која и у 1Т. 1алоа, алп је у нас нема ни у вароши ни у селу, кад хоћемо да је саставимо са сеоском преславом. На страни В. Јаков већ није унук деда Јешин већ снн, јер муневели: Јакове унуче нли дете, него; Јакове, сине. У Фраицескоме стоји само: Јас^иез. Овде је г. Козарац хтео да нспадне што србастнје, додавши »сине, к алн је иснала бесмислица. Мало само ниже, деда Јаков прича како се у старо време носидо и веди, да јеншао: у гуњчету од сукна и чакширама од дебела пдатна. Што деда Јаков ннје у своје време имао на себн ништа осим чакшира и гуња, то на послетку нека и стоји , али се у нас не зна да су људи кадгод носилн чакшире од дебела илатна. Код нас су од платна гаће. Ова, за нашега старог Србнна иридично смешна ствар, нспала је овако само с тога, што су као што се из оргпнала впди, старци доба деда Јешпна у своје мдадо доба носили : ип рап1а1оп с1е 1оПе (стр. 4. орнг.). На истој страни г. Козарац хоће да каже како су се у нас некада, ваља да за Турака, школовали, и онда место да је загледао гдегод у Вука, који то школовање на више места онако живо опнсује. п да нам то изнесе у нричи, ради упоређења са садањим стањем, он нам казује ово: „У твојим годинама ја нисам знао шта је школа(?!). Ннјејебнло у целој околини. Где туђпн госиодари у срнским земљама, ту се за Србина не подижу шкоде" и т. д. две три врсте без значаја, и више ништа. Но најзашшљнвији је, по ономе како га је г. Козарац удесио, онај део прнче, у коме стара Јешиница — тас1ате 8ес1т — прпча како су се некад одевади. Ту се показује још најбоље како г. Козарац шце разумевао ни предмет сам ни језик Францескн. Стара Јеншпица прнча, како се у оно време — кад по нрнчању деда Јешином у Србији није бидо ни једне шкоде, дакде сигурно иод Турцима, — пшло лепо у дућан и куиовадо се све што ' -'Л ( 1 1 А