Prosvetni glasnik

898

треба и за одедо и за украс, и ређа по томсве шта је било у дућану: и гуњче и јелече и т. д. Ређа пак начином као да говори поскочипу: реч „пб додази некодико пута узастопце. У колпко ја знам у оно време било је у Србијп дућана само по варошима. У вароши пак у којима су живеди готово све Турци и њихове удизице Грци и Цинцари и тек по гдекоји опет таки Србин, ншло се само по ведикбј невољи, кад се хтедо купити соли пл.11 тако што, што се у седу у кући ноје могло пзрадитн. Ко је онда смео и помислити да води у Шабац или у другу варош и своје женско чељаде, и шта мисдите да му купи ? Трака! Ја не верујем да се онда и знало у свој Србији шта је то трак (пантљика). А зар се онда нису у кући шили и гуњеви н чакшире п јелецп и градили опанци и т. д. Та то се још и данас у многим крајевима гради, а у очо време тек ако је који богати сеоски кнез ишао терзији да му сакроји одело, које је носило пекн иут и неколико генерација. Ово све овако и Вук прича. Кад би ми дапас какоме старцу од 80 год.читали причу из поука моралиих и грађанских од г. Козарца, како је се у његово време одевало, он би се и чудно и смејао. Али тако и мора бити, кад се једна туђа национална ствар само преводи на неки језик. На крају ове приноветке има ово: слушајући стару мајку, унуке ударнше у смех. Свака од њих имађаше лепу, везену, белу хаљину, ц око нојаса шпроке тракове .. . . с великим узлима с којих крајеви вишаху аозади Ово је са свим окако како је бнло и у Францеској нре сто година, ако је веровати г. П. Лалоа, који каже: ,,Е11еб атаЈеп! 1оп(еб <1е ћеПев реШез гођев 1)1апсће8 ћго(1еез е! с1е 1аг§ез сешШгез (1е гићапз .... ауес с1е ров поеис18, ге1от1)аЈеп1 раг с1етеге. Дакле: 1ои1 сотте сћег поиз ! па да деца пе узвпкну, како је то лено бнло у оно старо турско време! кад само ово прочитају. Али ово није све, јер и овде се иоказује велико непозиавање самога Францеског језика. Стара Јешпница причајући, како се одевало, онисује дућан н каже: „отишли бн ћир Таси РиФнћу, у његову дугу продаваоницу (дућан) без огледала, у којој се пружада тезга од рендисаних белих дасака. Ту

иије било бог зна шта за паше одело: по гуњче на мушкарче, по јелече па девојче; но Фес за мушкарца, по марамицу за девојку; по један нар иди по два пара опапака за мушкарца, а тако н за женскиње 11 . У колико ја знам наше сгаре дућане, ја не верујем да би се и за један могдо казати да је био дуг, али и ако би коме прнлпчило тако име, дугачак дућан не би се могао узети као тип. Дућанн старн биди су мали с ћепенцима горњим и доњнм, ц за тезгу не би се никад могдо казати да се пружала. Слнку некадањих дућана имамо п данас још у по неким удицама јагодинскпм , лесковачким, и још по негде. Али то како бидо да било, само да се запитамо: шта је оно „без огдедала"? У францеском стоји: ћоиИ^ие вапз ^1асе. То значи дућан на коме није бидо с иоља оних ведиких окана, као што их има данас. Ту §1асе значи \ч1;ге а не гшгојг ! Даље. Кад се каже: ту нпје било бог зпа шта за наше одело, док се међу тим побраја да у дућану нма све што треба сељаку за украс и одело, зар то нпје недоследност? Заиста јесте, п та недоследност произашда је отуда што г. Козарац није разумео став: с'е4аЈ4 Меп тИе с!е поиз ћаћШег; ип те1ете,п1; и т. д. јер то значи: брзо смо биди готови с одевањем — док смо се снабдели оделом:'— једно гуњче и т. д. Овим се ставом осим тога побраја оно, што се пз дућана поузимало, а не оно што у дућану има, као што мисди г. Козарац. Јер на што ће дугачак дућан са дугачком тезгом, кад у њему нема ништа више осем неколико комада одела. Има у овој иричи и даље, у трећем одељку, једна ствар, коЈа је постада неразумљива, а мало и смешна због тога, што је нросто нреведена. Једна од.мадих унука, сдушајући како је „стара — мајка" нричала о некоме колуту трака, што јој се јако донао, хтедне с бабом да начинп мало шале и смеха и шта је радида? раздрешила узао свога широког појаса и обавила јој га око врата итд. Какав је то широки појас на малом сељачком детету, па још са узлима, којима се везивао, кад ми знамо да се појас не дреши, него се онасује и отпасује ? Г. Козарац ће на ово питање оћутати, али иам Иегге ћа1о1 одговара, да су тако носиле у Францеској мале