Prosvetni glasnik

86

ВЕЖБЛЊЕ У

ГОВОРЕЊУ

на њих одговори у краткој, и по могућпости простој, реченици. Његов говор мора бити тих, јасан, оштро акцентуисан тако, да он буде деци углед, да га она полако усвајају и у свему се на њега навикавају. И ако очигледна настава треба да потпомаже изучавање матерљег језика, опет се она никако не сме претворити у Формадну језикословну наставу. Њој је задатак да аотиомогне, да деца разумеју све опо, што еу ире доласка у школу научила говорити и што су иосматрала, а тако исто и да им ирибави што више окретности у језику. Еод очигдедне наставе озбиљно се мора пазити на избор и расиоред материјада. При избору материјада морамо пазити на то, да нам сви предмети и појаве буду из природе и то из најбдиже окодине дечије. Почем предмети, које као грађу узимамо, дсиуаавају простор иди време, то се и очигдедиа пастава назива оииена иди ирииоведачка. а. Описна очигледна настава За описну очигдедну наставу служиће нам ириродниШЋ вештачки ироизводи, иојаве и време, које је дете већ, ма и површно, упознало, и који децу у опште највише занимају. Најбоље је да се сви предметн показују у самој природи. Сдике се могу употребити у крајњој нотреби. Из пребогатог материјала, који нам даје наша окодина, па п само наше тедо, ипак треба узети само оно, што у деце буди вољу за посматрање, што вежба снагу схваћања у деце, што бистри и обогаћава мишљење дечије. Природни ироизводи, дакле биљке и животиње, додазе на првом месту, јер њихов леп изглед и лепа шара најјаче занимају децуАли овде се јако треба чувати сувопарног, растегнутог и у извесну шему скадупљеног причања и оппсивања, које деци мож,е бити врло досадно. Гдавну пажњу треба обратити на растење, начин живота н друге особине животиња и биљака. Кад се деца воде по башти, пољу и ш.уми, онда треба да гдедају и посматрају и да пм се обрати пажња на по неке нриродне појаве и на узроке тих појава. По неке од мањих животпњица и најпознатијих и најлепших биљака, нарочито цвеће, које деца могу са собом понети, треба

похватати и иочуиати п онда их у шкоди озбиљно посматрати. При том се деца вежбају да упоређују и да изналазе сличности и раздичности. Вештачки производи такође треба да се употребе при очигдедној настави. Ту треба узети најважније ствари из собе, посуђа из куће и справе из дворишта, а може се употребити што год и од одела. Ну при том се увек треба чуваги дугачких објашњења о томе, како се те ствари праве и како се употребљавају. Кад је немогућно или је незгодно донети за иосматрање сам предмет, онда треба узети добру сдику иди модед. Ако су сдике велике и добре, онда оне згодно могу посдужити за буђзњз радознадости, да раније иредставе оиет изазову у памћење, да нотпомогну ®антазију, да помогну деци да дођу до јаснајих представа, V опште да наставу олакшавају, а и да развијају осећање депоте. Ну при свем томе треба се озбиљно чувати од ведике употребе слика. Честом употребом сдика задовољава се до душе дечија радознадост, али се затупљује дечија Фантазија. Добро је оно речено: „Деца, ко,]а врло често добијају шећердеме и сдаткише, исто се тако туже, као и она, која сваки дан једно и исто једо морају сваривати у желуцу". Алиовоје говор о сдикама, које се употребљавају место природних нредмета. Сдике пак, које учитељ сдика кредом на табди, и то од онпх природних предмета, које су деца већ посматрада и о којима је с њима говорено, веома су потребне и ирепоручљиве, јер оне јако нотномажу разумевање. б. Приповедна очигледна настава Деца треба да виде и оно што бива. Она треба да посматрају и оно, што раде људн и животиње. Живахна дечија Фантазија, која мртвим предметима живот удахњује, и животиње пушта да мисле и осећају као људи, треба да се храни. За ову цељ најзгодније су маде приче, дако разумљиве басне , кратке скаске и са свим лаке загонетке. Само треба пазити да се не узме сувише велики број и да се децп све објаснн. Помоћу њих нотпомаже се образовање духа и разума, ојачава се осећање за депоту говора и изоштрава се нажљивост.