Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

899

девојчпце ире од нрилике 500 година: Е11е — ипе (1ев реШез Ш1е8 — ал*аЈ1 с1е1'аН 1е поеиг! <3.е за 1аг§е сеЈпШге, ето шта он каже. Ја још нисам свршио ни са овом малом причом. Ваља мп кааати ко.ју п о српскоме језику у књизи г. Еозарца. Он каже: стара — мајка — §гапс!е теге — место: баба. Баба Јешиница ирича да су јој ,расле'зазубаце" гледајућн неки колут трака у дућану. 0 зазубицама овако се говорн кад човек гледа и жудн за нечим што се једе, а не ако ма за чнм жуди. Она прича, да јој је отац казао: језик за зубе мала каћиперко, кад му је иоменула да јо.ј купи мало трака. Ја мислнм, да ни један добар домаћин и честиг отац неће сиоме детету казати: језик за зубе, ни у ком случају. Тако говоре људи кад се инате н исују. Оваких примедаба имао бпх више, а нарочнто на то, што су узимане речи које деца према добу њпхове старости и сиремп не могу разумети. На страни 9. има „нокат и месо", реч замене нова, алп свакојако не естетична. На страни 13. има: „матор се коњ не учи пгратп". И т. д. Ово је само на неколнко листа, али не мање нмало би се казати и о осталоме у књизи. Ја се због тога више не могу у детаље упуштати него ћу изнети неколико круинијих махна, које су онет, већином изашле из тога , што г. Козарац „Моралне поуке" нпје „удешавао" него нросто, п кат-кад и рђаво „преводио". Да напоменем само ово. Чл. 101. на страни 75., каже: Неко је од нас мање имућан, неко више: отуда долази и неједнакост у друштвеном ноложају. Ја не знам шта г. Козарац мисли о друштвеном положају, али како ја мислим, за сада у нас о друштвеном положају не решава бар богаство; не бар у начелу, као што г. Козарац хоће. У Францеском оригиналу стоји: Г 1пе§аШе (1е сои(1Шоп8. Ако овде сош1Шои значн ноложај у друштву, ја сам противан да се тако штетне идеје усађују у главу наше деце. Још би нам само то требало! Пошто овде г. Козарчево дело није ни шта друго до нревод, и то лош иревод, то се разуме, да он у њ није нншта унео што би за нас спедиФИчно од потребе било. Међу тим остало је доста ствари, против којих сам

ја у начелу да се у оиште у оваке књиге уносе, или су такве о којима ипје места у нас говорити, јер не само да их у нас нема, него их но свсј прилици иеће дуго ни бити. На ир. прнча, „добар шарлатан" иде нреко двадесет страна. Међу тим у нас нема тога што се зове „шарлатан", зато је г. Козарцу овде било тешко имена и носрбљавати, и она су остала туђннска. У самој нак прпчи нема ништа о оној мори која нас морп, а то су: бајалпце и врачаре; нема о вампнрнма, дрекавцима, вилнним колима и т. д. Кријумчарење на граници тако је важна ствар, да јој поклања иричу од 7 страпа, а пма много важнијих моралних ставова, којн су остали без илустрације. Тако исто говори се о страјку, и ирописују се правила за њ, а где је у иас страјк? Тога има само у богатпм нндустрнским иределима. И зар ми немамо о чем пречем да говорнмо ? Говори се даље о вођењу трговачких књнга, о меннцама, о банкроству п другим стварима, које нису од преке потребе општем грађанском образовању. Па говори се чак и о брачним дугкностнма. А о српској ндејп, о дужностима које Србн пмају на спрам те идеје, о Срнској Земљи, о патриотизму, о дужностима према богу, о рђавим речима и псовцн и т. д. о томе г. Козарац као да нпје пашао потребе да говори иоле опширније. Највише од овога иије ни поменуо, а могао је онолпко говорити о шарлатану, крпјумчару и т. д. Али се не треба чудити. 0 томе није говорио Р1егге Ба1о1 па ннје ни г. Козарац, чисто нреводећп га. Рећи ће ми се: а шта велите за ону нричу „Борба иред Ииротом". Велим то, да је Кегге БаШ дао г. Козарцу не само тему него н детаље, а да је и та прича готово сам нревод. За то Је и иепала онако крута н без одушевљења. У РЈегге Ба1о1 та прнча има назпв: Вез с1егп1ег8 соир8 с1е сапои. У њој находимо три раздела као н у г. Козарца. Ево наслова тпх раздела: I Ба Тгапсћее <1еуап!; Раг18. II II пе 1'аи1; јатајз (Језеврегег <1е 1а раћче. III Соттеп! Ј1 Јаи! а1тег 1а })а1г1е. И опет велим највећи део те приче сам је превод. Г. Козарац се чак ни овде није могао удалитн од оригинала. Како су иак дивно разрађене партије о патриотнзму, ножртвовању итд. у другим Францеским делима. 114*