Prosvetni glasnik

900

ПРОСВЕТИОГ СЛВЕТА

Према свему дакле што сам кааао и о самоме оригиналу а још више о нреводу овога дела , ја мислим , да оно неће бити ни од какве користи наишм ученицима, који буду слушали предавања на морала и грађанских поука. И не само да им неће бити од користи, него ће им бити од штете, јер ће не само неудесним распоредом градива бунити, него I)е им убијати вољу на слушање и учење износећн пм стварн које немају смисла, често ствари без садржине, ствари које су као што сам иоказивао иеразумљике, и на начпп, који убија мишљење. Нитсаће ко год: али шта ћемо без уџбеника? Па шта ћемо и без других уџбеннка? Илп, шта ћемо са рђавим уџбеницима?, ето ја то питам. Деца купују рђаве уџбенике али пм стоје код куће недирпути, јер су наставници приморапп диктовагн. Нека иде без нарочитог уџбенпка за ове ноуке ове годпне.

Миннстарство нека проннше нрограм — чпии ми се да га јо већ тт проппсало — нека одмах набави литературу, нека је разда наставнпцпма и нека се ностара за ову годппу да се н књига нанише. Молим Главни Просветни Савет да прими уверење о захвалности за част коју ми је указао, пославши ми оио дело на оцену. 21. Октобра 1888. г. у Београду. В. Карић. Савет је усвојио мншљење г. г. реФерената и одлучио: Да се дело „Поуке моралне и грађаиске" од г. Ђ. Козарца не може примитн као школски уџбенпк. РеФерентнма је одређен хонорар но тридесет (30) динара С овим је закључен састанак.

Проеветне Белешке

(0 школскои надзорнику). По и Швајцарским учитељским новинама" саопштавамо из једнога нредавања о задатку школскога надзора ово: Главнн посао номесних школскнх властн јесте посао управпичкп. Прави педагошки надзор прннада вишим властпма. Али, тога ради, њнхов носао не могке бити, да мотре на учитељево владање и службу. Оне имају задаћу унанређивати саму школу. За такав се посао хоће људи, који потпуно познају школу п који могу свб своје време посветити школи. У настави је главно метод. Учител> се са тешкоће свога посла може уморпти: надзорнпк, као човек који се у иастави иајбоље разуме, одржаће учитеља увек у одушевљењу за посао наставе. Само учење у учптељској школи не може дати права учитеља, јер ко сам у раду не усавршава. свој метод, тај мора пасти у механизам. Једпни надзор може ово спречита. — Осим тога виша.

просветиа власт треба да. зна како се унотребљавају учила, колпко има јединства у методу и колико у успеху. Тога ради, нзвештајн о основним школама морају б.ити стручнн и по једном начелу израђени. Надзорнпк има гледати како је у унутрашњости, а не како је на поврпшни, он мора зиати одгојити каквоћу наставе од коликоће наставе. (Школа у Буковини). Има их 180 основних с 295 разреда. У 100разреда учи се па руском, у 96 на немачком, у 75 на румунском у 21 на пољском п у 3 на мађарском. Осјш тога имају две више гимназпје (у Чрповини и Сучави), једна виша реалка (у Чрновицп) једна нижа гимназија (у Радовици) н једна нпжа реалка (у Серету). У свима овим средњпм школама, као и у државној трговачкој школи, учи се на немачком језику. Еао што се впди из горњпх циФара, у основним је школама само 34% на немачком, а средње су скроз немачке.

Издање и штампа нралевско српске државне штампарије

Одговорни уреднин АНДРА НИКОЛЕИ