Prosvetni glasnik

902

* ИЗВВШТАЈИ НЛДЗОРНИКЛ ОСНОВНИХ ШКОЛА

тима имају впше карактер махиналности него правог знања, које ће остати стадна тековнна њиховог труда. У овоме, истина, има и сјајних изузетака, али су ретки (учитељица III н IV разр. жен. шквде свилајиначке, за тим бобовска и доњо-мутничка). Како број наставница — учитељица сваком годином све внше пасте и основна настава предази у руке женскиња, ваљало бп се озбиљно побринути о томе да и ученице добијају стручну, недагошку сирему и наставничку вештину. То би се код нас могло постићи тиме, што би се данашња Впша Женска Школа „нреустројила" и подигла на ступањ „Девојачке Учитељске Школе". Шта више, по мом мишљењу, могла би се она спојптн са којом нашом Учитељском Школом као њено друго одељење. У том случају ироФесорн Учитељске Школе могли би бити и проФесори тога другог одељења, и своје предмете предавати паралелно у оба одељења. Број проФесора Учитељске Школе ваљало ба у том случају истина умножити, али бисмо на тај начин могли добијати сваке годнне довољно сиремних наставничких снага, н небисмо више нмали ннкаке бојазни отуда, што нам основна пастава сваком годпном све већма прелази у руке женскиња. Што се тиче наставника (и наставннца), којн нису довршили своје школовање, н који су примљени у државну службу као учитељски зистуиници , ваљало би и с њима у извесном року пречистпти. Међу њима има и таквих, који су толпко неспремни за поверени им носао, да и сами у сриском јсзику не раснознају нп врсте речи нити знају употребу ноједпннх падежа (н. пр. наставник школе деспотовачке и наставнице: војштанске. доњо-видовска, и у II н III разр. сикиричка); из рачуна не умеју комбиновати ни најобичнији задатак нз нрактичног жпнота (н. пр. паставнце: I и II раз. шк. медвеђске и I и II раз. шк. глоговачке и горе именоване: војштанска н сикиричка) а и у осталим наставним нредметпма. нраве веома грубе погрешке у својнм иредавањпма. Овакве наставнике ја сам доста онширпо описао у својнм ,нримедбама о основним школама", а онде само наиомињем, да бп свима таквцм наставницима ваљало одмах нри иостављању у службу оставнгн изнесан рок (највпше три

године) , до кога би, на основу ностојећих нравила, имали положпти учитељски исиит, и тиме доказати своју способност за. места која имају. У нротивном случају затворитн им школска врата на свагда, и упутити их на другн начин живзта; јер школе пе постоје ради наставника, већ наставннци добијају извесну стручну спрему радп сампх школа, и даље, по мом мишљењу, боље је да у неким местпма и не постоје никакве школе, него да деца у њнма целе године дангубе и навикавају се на нерад и бесносдичење, што има јаког утицаја и на потоњи жнвот ученика оваквих школа. Нека ми је дозвољено, да овде учиним једиу скромну примедбу и на досадашње и ностављање и размештај самих наставничких снага. По мом мишљењу врдо је в нецедисходно" досадашње постављање наставника на разна места, јер се обнчио практнковало да се најбољи, најспремнији и највештији наставнпцн ностављају у најбоља места (вароши и варошице), где се наставничка дужност и позив може и са мањом сиремом, и са мање труда и вештпне у раду да отаљава, а у сеоске махом четвороразредне школе (па још ако су случајно деца стране народиости), где дакле треба највише спреме и труда и вештине, шпљу се или најгори учитељи или, пгго је најчешће, женскиње, које је и иначе издожено свакојаким незгодама н ненрнјатностима. Лако се даје увидети, да је то ногрешка, коју би требадо у будуће исцрављати. Одбацнвши на страну нартизанство и натронат, требало бн најспремније и иајвештнје наставнике добро наградити , п онда их шиљатп тамо, где је њнхова спремност п вештпна најиотребнија. Ово бн нарочито требадо да вреди за шкоде оних места у којнма је говор покварен, и у коЈима се уче деца мешовите иародности, сдабпјн пак наставници могли бн се, без велике штете но наставу, ностављати у таква места, где се паставннчка дужност може н са мање спреме н вештине да вршн. Оснм тога, старије учитеље (и учитељице) који су своје доба иреживели, и који никако не могу да се нрнлагоде данашњнм новим захтевпма саме наставе, ваљадо би пензионовати, јер ће школа од њих имати впше штете него корпсти.