Prosvetni glasnik

903

II. Прн овако разноврспој спреми и пеједнакој снособности еамнх школских раднпка (наставиика и наставнида), нпје могућно очекивати ни једнообразности ни равномерности у самој настави, нити бар прибдпжно једнаког успеха у свнма школама, поред свих наставнпх планова и програма, којн су у носледње време рд стране Мпнистарства Просвете ирописанп; јер сви наста«ннди пису у стању, да те планове п програме изведу у ирактици онако како бп требало, и услед тога, сваки наставннк тумачи их онако како пх он сам зна и разуме. Отуда пзлазн то, да су поједини наставни предмети боље и марљивије обрађени на штету других, и даље, да су ноједине иартије једног истог предмета исцрпене до најмањих ситница , док друге иартије нису нп дирнуте. Где год сам то приметио, трудпо сам се да сазнам разлоге, којц су наставнике руководили да тако чине, и свуда сам добпјао скоро нстоветан одговор; да су ирограми сувише оиширни; да се од наставника тражи оно што није могуКно иостиИи. Разуме се ио себи, да ни један паставнпк ннје хтео признати, да је много што из ирограма пропустио због своје неспремности и незнања, и изговарао се само оиширношћу програма, али се нпак лако даје нознати, да узроци томе лезке и ) једном и у лругом. У нредњсм чланКу исказао сам своје мпшљење, на којп бисмо начин могли добијати више спремнијих и образоваиијих наставпичких снага, а што се тиче опширностн програма, бићу слободан да кажем своје мњење у овоме што следује, ређајући ноједине наставне предмете и у њима постнгнуте резултате. 1. Сраски језик. И ако се с правом моа;е тврдити, да је настава у овом предмету у последље доба јако унанредак коракнула, ипак се не може рећи, да то вреди за све школе у онште, као што се то не могке тврДити ни за све школе у округу ћунрпјском. Док су поједиии бољи наставмнци са новољним успехом ирешли све што се програмом тражи из овога предмета: естетично читање са логичним исказивањем онога што је прочптано; разговоре о нојединим предметима но начелима очигледне па-

ставе; граматичку анализу; иисање (с обзиром на иравоиис); декламовање н т. д. дотле се други наставнипд (нарочито старији) налазе још на земљишту старинског схватања н разумевања захтева и вредности овога предмета, и по њиховом мишљењу, добро нредавање српског језика изпскује само брзо и течно читање и леио „нацифрано" иисање , а логичпо исказивање мислп, граматичка анализа, декламовање и иравопис су споредне ствари, које се могу ио вољн из програма и изоставити (н. пр. III раз, 2 одељ. муш. шк. свилајнвачке, I раз. жен. шк. свилајпначке). У другим опет школама видећете, како деца лепо читају н причају; за тим знају врсте речи па чак и поједиие облике именске и глаголске, а не умеју расгавитп речи на слогове; не познају самогласнике; не знају разлике пзмеђу речи п стварн, гласова од писмена п т. д. (н. пр. у школама: црквеначкој. гложанској, десиотовачкој, доњо-видовској и сикнричкој). Као што сам нанред номенуо, за све то изговор је један и исти: да све ннје било могућно ирећи, нлп раннје пређено нпје било могућно ноновити због велике опширностп самога ирограма. Кад се узме у обзир н та околност, да се наетавницп у источнпм окрузнма имају да боре и са Дијалектичким тешкоћама п неправилношћу самог говора, онда се мора у неколико признати, да је ирограм из овога предмета доста опширан, и великом количином наставног материјала иретрпан. Ну при свем том, важност нашег матерњег језика и познавање његових закона толико је иретежније од осталих иаставних предмета, да ми никако не бисмо моглп одобрпти, да се пз програма изостави ма шта, што је за овај предмет нрописано , и пре бисмо могли дозволити , да се који друш мање важан нредмет да свим из наставног плана изостави (н. ир. садашњи црквено-словенски језик), II то само у корист сриског језика, који норед рачуна треба да чини језгро или есенцнју целокупне основне наставе. 2. Словенски језик. Овом је предмету мало нажње поклањано. Па п најбољи наставници нису овај иредмет предавалн онако, како се то нрограмом захтева. Сем читања ретко се где што друго и радило, јер је објашњавање текста и превођење на сриски чињеио само у иеким подељепим шкодама (у III и IV раз. 115*