Prosvetni glasnik

904

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

школе медвеђске и дубничке, за тим у IV раз. мушке свилајин. школе), Шта више ириметио сам да у неким школама ни сами наставнпци не разумеју поједине насаже из сдовенског текста, нити их умеју бар приближно превести на српски (настав. црквеначка, гложанска, седларска, деспотовачки, доњо-лидовска, сикиричка и планска). Ну како се код нас не предаје прави (старн) словенски, већ црквено (руско) словенски, језик; и како се, даље, школа поступно све већма дели од цркве, а овакав „ словенски" језик не налази никакве практичне примене у жнвоту (сем цркве): мишљепа сам, да би га требало из основне школе сасвим изоставити у корист сриског језика, и пренетн га у веће школе, пошто се и иначе из овога предмета скоро никакав успех не постиже. 3. Наука ХришКаиска предаје се у мало школа како треба. Животи светаца, а нарочити Христовеприче и беседе, веома сузгодне за буђење племенитих осећаја код мале деце и за извођење моралпих поука за практичан живот, само кад се предају онако како ваља. И допста има ваљанпх наставника, којн су потпуно схватнли зиачај ових живота, прича и беседа и љихов утицај на васпитну страну у основној насчави, а при том нмали су и довољно вештине н знања, да њнхову садржину примене на обичан живот и људске односе међу собом и да отуда изводе корисних моралних поука за своје ученике. Ну оваквих је наставника у ћупријском округу за сада мало. Код већине пак — нарочито наставнпца — ређају се поједини догађаји из живота светаца, нлп се причају поједине Христове приче махинално, без пкаквог даљег коментарисања, сравњивања и поука. Поред тога, иоједиви наставници не умеју често да подесе избор материјала према нивоу дечнјег разумевања, те ћете често поједнне ствари слушати са истим детаљима у I као и у IV разреду. Вило би корисно побринути се о томе, да се многа имена лица и места, о којима деца т/ први пут чују, згодвим начином скрате, или сведу на најмањи број, и онда ће наука хришћанска корисно моћи да послужи као стоагер за васиитну сграну деце у основннм школама, н као нзвор иоучних, моралних примера за практичан живот и међусобне људске односе.

4. Рачун. Наиредак у том нредмету у поједишм школама, (нарочнто нодељеним) доведен је, рекли бисмо, до свога врхунца. Разноврсне рачунске операцпје врше се у многим школама са необичном брзином и тачиошћу — усмено и иисмено. (Особито се добро рачуна: у II разр. 1 одељ. и у IV разр. мушке, за тим у III и IV разр. жен. школе у Свилајинцу, у I и II разр. у Вел. Поповнћу, у III и IV разр. у Медвеђи и Глоговцу, у Бобови, Тропоњу и Д. Мутници). Кад чујете како се многоструки комнлнковани рачуни из нрактичког живота и брзо и на лак начин усмено решавају, долазите на мисао, да су такви задаци раније спремљени, да се слушаоци обману необпчним усиехом. Морамо рећи да има и таквих наставника, који су мислили, да ће овако спремљеним задацима изненадити п надзорннка и остале слушаоце, и тпме оспгурати себи што сјајнију оцену, али су се у томе иреварили, јер се то лако даје приметити и саснати. Из извештаја пређашњнх надзорника даје се закључити, да је оваквих случаја било доста, али их је ове године било само у неколико школа и махом код наставница, које су мислиле, да ће тиме своју нерадњу забашурити, али су им те досетке остале безуспешне (у Војсци, Седлару и Сикирици, а покрај тога у III и IV разр. у Вел. Поповићу). 0 оваквим случајима речено је нешто више у „примедбама о основнпм школама." Но када овако констатујемо велики иолет рачунске наставе, не можемс тврдити, да то вреди за све школе у ошпте. Сем горе поменутих школа у којпма је покушаван измајсторисани успех има ц таквих школа у којима деца после десетомесечног учеља не знају, може се рећи, ништа, већ кад се о чему питају, она нагађају и погађају без икаквог размишљања, од прилике опако, како то чине деца која нису ни завирила у школу. Срећа је само што оваких школа има у овом округу мало. (То су: I разр. жен. школе и II раз2 одељ. муш шк. у Свилајинцу н цела седларска школа). Између оних првпх школа, у којима рачунска настава задпвљује човека својим необичшш усиехом и ових последњих, које нзненађују човека у другом правцу својим неусиехом, стоји већина школа у овом округу, у којима је иостигнут такав усиех, с