Prosvetni glasnik

ЦЗВЕШТАЈИ ИАД30 ?ј

'ИИКА ос новННХ ШКОЛЛ

905

којнм можемо биги доста задозољни, нарочито кад се сетемо, како је овај по све важни нредмет иредаван пре 10—15 година. 5. Земљоиис. У колико је који наставник био и сам спремнтји, у тоднко је вештије умео исцрпити све што се по нрограму из овога предмета тражи. Док су у поједичим шкодама, у којима раде наставници са с:војом стручном спремом, деца у стању, да ирикдадним начином, без механизма, поброје све важније реке, вароши, историска места ц т. д. и на карти а и без ове, дотде се у другим шкодама ученици не умеју маћи без карте, а на некодико пак места пашао сам да ученици механички набрајају поједина места, реке и тд. гдедећи у карту, а не могу ни једног места на карти показати (у Седдару и Војсци). Похвадно је и то, што су у најбољнм шкодама навикавана деца, да и сама без икаквог прегдеда умеју бар прибдижно нацртати своју околину илч поједине округе са њиховнм најважнијим тачкама (у IV разр. мушке и жен. шк. у Свилајинцу, у Дубници Тропоњу и др.) док у другим школама ученици не умеју повући нн једне црте. Ово посдедње нарочито вредп за шкоде где раде наставнице, ко.је су и саме врдо слаби цртачи. Ово ће трајати све дотле, док се и женскиње не буде пзједначпло у својој педагошкој спреми са учитељима, који су у томе погледу много срећнији. 6. Сриска исгорија. Ниједан предмет у основној настави није, чини ми се, тодико „малтретиран" кодико срсика историја, чему је главни узрок, поред оскудице добре ручне књиге, ведика опширност самог програма и претрпаност наставног матерпјала. Усдед тога мадо Је школа, у којима Је овај предмет рацпопадно предаван, тако, да су поједиви важнији момеити нз наше народне историЈе иоред обичног набрајања упоређизани међу собом, казивапе њихоле иосдеднце и отуда извођене згодне поуке за потоњи народнл живот. У огромној већини шкода предавање овога предмета састоји се само из набрајања и обичних прича, без икаквог коментарисања и разумевања иојединнх важних догађаја, њпховнх узрока и последица. На посдетку у неким је шкодама овај важни предмет морао иостати у рукама невештих наставника (а нарочито женскиња) права при-

поведачка накарада и ирећи у безгранични механизам. Одговори ученички норед механизма нраћени су врдо чеето монотоним невањем без икаквог размишљања о ономе о чему се говора Ако је дете лочело о чему говорити, иеће престати од говора док не искаже све што је ваучило, па ма колико га прекидали, а кад му се стану давати краћа питања из онога што је казадо, одговорц ће бити врдо нејасни, а често и противни ономе, што је ђак сам мадо пре казао. Сви знамо, да од оваквог знања неће бити ништа, н да ће сав труд и наставника и ученика остати без икаквог резудтата. По мом машљењу, настава из овог предмета у основним шкодама треба да има више ирактичну него ди праву научну вредност , а то није могућно постићи поред овако опширног програма, који се не можезаовако кратко време с новољним успехом ирећи. Требало би дакде ирограм из Српске Исторцје тако скратити, да се из ње узимљу само најважнији моменти и најзнатније личности, на их проучити са практичне стране тако, да се свачему зна узрок и последпце; упоређивати поједине важпЈ догађаје међу собом, као и најзнатнпје дичбости једну с другом, и отуда изводити поуке за доцнвји живот нашега народа, казујући својим учевицгма, шта је које нсториско дице за своју домовиву добро, а шта здо урадидо. Ваља дакде у својих ученика челичити карактере још из детпњстза, и навикавати их да умеју своје засдужне и честите иретке денити и ноштовати, а који су засдужили осуду и нрезрење са својих рђавих иостуиака нека од својих потомака добију н засдужену казну! 7. Познавање ирироде. Природне науке све више захватају земљишта у основној настави, н сваком годином све им се већа пажња иокдања; штета је само што маоги насгавници немају довољно зиања и вештине у цредавању ових наука, те се и овде настава све већма измеће у ирави механизам. При томе опнсивање иоједипих животиња, биљака и минерада иде код невештијих насгавника све ио једном утврђеном кадупу, те је веома досадно слушати код сваке животиње (биљке и минерада) оно набрајање иојединих дедова н. пр. животињског теда, а карактерни знаци и оддике појединих животиња, би,.вака, и ми-