Prosvetni glasnik

906

перала слабо се знају и у рачун узимају Међу свима деловима ових наука, Познавање самог човека и неговање човечијег тела , које би требало да буде свуда па првом месту, слабо је где предавано као што треба, а и овде је наставницима најобичпнји изговор оиширност ирограма. 8. Вештине. У овај ред уврстићу: цртање, леио ииеање, гимнаотику, иевање и женски рад. а) Цртање је с успехом иредавано само у неколико школа, а у другим или је врло грубо или није скоро нпшта пи предавано, јер н мпоги наставниди врло ниско цене ову вештину (Оедларн, Војска,) а често су и сами наставницн врло слаби цртачи, као што сам напред помеиуо. 0. Што је речено о цртању, то исто вреди и за леио иисање■ У некпм је школама овом предмету толика пажља поклоњена и толика сличност рукописа постигнута, да писање више личи на штамиање курзивом, те с тога и разни рукописи изгледају као да су једиом руком нисани, (У II н III разр. нрвог одељења у Свилајинцу и Д. Мутнпци); у неколнко школа пак ннје нисању ни мало иажње обраћено, јер су наставници лепо писање сматради шше као какав намет или споредну ствар, која се може по вољи и занемарити. у) Гимнастика је с већим или мањим успехом предавана свуда сем I и II разр. глоговачке школе, где се наставиица изговара тиме, што не сме тај нредмет насгаве иредавати. Обично је у млађим разредпма (I и II) предавано саме телесно вежбање без гимнастичких справа, (јерих у многим школама никако и нема) а у старнјим разредима (III IV иУ) телеспо је вежбање спојено свуда са војним. Л.ено је видети како се деца од 10—15 годнна крећу по команди и но извесном такту као одрасли војници. Но штета је што у многим школама, још нема никаквих гимнастнчких сиравани гнмнастичких ђулади, и ако је давио с надлежног места нрепоручено свнма школским оиштинама, да морају гпмнастичке сираве нодићи и ђулад набавити. д) иевање је нредаваио у свпма школама у овом округу и >о махом у једном гласу (само у Бигрепици (81с) у трн гласа алту, сопрону и баритону, но 6е» нота). У неким

је, нарочнто нодељеппм школама, милнна слушати хармонпчно певање црквепих н светских песама, а у сеоским троразредним и четвороразредпи мшколама, и ако се ноједине несме лено певају, махом пису праћене све, које су прбграмом пропнсаие. Ово нарочито вреди за црквене иесме, које често ни оами наставници (нарочито наставнице) не умеју иевати. Нотно иевање ипгде нпје предавано, јер нп сами наставницн не иознају нота, а и нначе су оптерећени великом колнчпном наставпог материјала из осталих предмета Женски рад имао је потписанн да нрегледа само у вароши Свилајинцу. У I разреду женске школе није се ни могао видетп нитн оцеиити овај рад, ношто ученнце нису донеле па исппт никаквпх израђеиих ствари. У II разреду женске школе овај је рад с добрнм успехом предаван, а у III н IV разреду вештина у израдн ношнва заслужује сваку нохвалу. Ну нрн том ваља ми нриметитн, да необично вређају сриско уво опн страпи називи разних алата, којима се женски рад врши, као и назпв појединнх радња при овоме раду. Но кад је пзрада стварн по угледу на стране пзраде већ толнко ушла „у моду" на штету сриског ношива и сриског начина израђивања појединих делова одела, да се сад бар нојединим алатнма и радњама поступно дају српски назнви, како биједном нресталн нунити наш лепи језик туђим врло често накарадним речима, јер и без тога пмамо доста посла око пречншћавања нашег језика од страних елемената. IIо мом мишљењу Хрвати су у том погледу много паметнијн и обазривнји од нас (и ако им се мн за то подсмевамо) куЈЈ за поједнне нове сгварн и нове речи, а ие нримају за готово све што им дође са стране. Наша позната попустљивост према туђинштини требало би већ да има својих граннца! III Поред нижих основних школа , о којима је у главноме довде и говорено, иотписаип је имао у кругу свога рада да прегледа н једну вишу основну школу са једним (V) разредом у Свилајинцу и једну иродужну школу са нрвом годином у селу Троиоњу. «) Као што је нознато, но нашем садањем наставном плану у вишим основним школама,