Prosvetni glasnik

907

поред оних наставиих нредмета, који се и у нашим основ. школама нредају, ц који се у кишим основ. школама настављају, (у овим дакле последњнм школама) нредају се још као обавезни и некн нови предмети, а то су; Оашга Историја, Геометрнски Облици, физика, Хемија и Пољска Нривреда. Сви су ови предмети предавани с повољним успехом и у V разреду свилајиначке шкоде. Ну оишнрност и претрнаност програма учииилаје те наставинк није могао нсцристн све што се но програму тражи. Жедети је да настапнак У будуће покдони много већу пажњу рачуну, који са своје практичне вредности треба да је иоред сраског језика најважнији нредмет наставе у вишим основннм школама. Сви остали предмети предавани су марљиво, тако да је целокупан усиех у овој школи у опште узев врло добар. Нека ми дозводц г. министар нросвете, да овде у неколико речи изложим своје личне назоре о овим вншим основним школама. Како у ове школе иду махом она деца, која су свршила нижу осповну школу, а ннсу у стању, илп не мисле даље своје школовањз нродужитн у гнмназпјама илн другнм већим школама, не налазнм никаквих стварних разлога, са којих је у ове школе уведен оволики број разноврсннх наставних нредмета, међу којнм нма и таквнх, који немају никакве практичне вредности за дечаке, којн махом доцннје постају ратари, занатлије или привредници какве друге врсте. Нагомиланост разннх предмета у овим школама чиии, те се ни најважнији н у примени најкориснији предмети не могу у довољној мери прећи и утврдити, те се и оно што је овако лабаво научено, за врло кратко време заборавља. По мом уверењу, леао је: кад један сељак или занатдпја зна разлике између чинова: протојерејског и игуманског, еппскопског и свештенпчког; кад уме ио штогод да вам прича из историје старих Финнчана, Мнснраца или Римљана; кад уме бар иоједине Фпзичке и хемиске појаве себи да протумачи: али је још п леао и корисно : кад уме сам без туђе иомоћн да себи нагшше сваковрсне писмене саставе, који су му у животу свагда нотребин; кад је вичан разним рачунским оиерацијама, без којнх добар домаћпн не може ии маћн у своме газдинству иити за-

натлија у својој новећој радњи; нли пак кад ратар уме за своје усеве да избере илодно земљиште, и да на њему вештачкнм путем иотпомогне нродуктнвност самог земљншта, п т. д. Да би се темељно нзучило п оно што је лепо, и оно што је п леао и корисно, треба много више времена, много више труда н вештине (а богме и трошка) па да то стечено знање постане стадна тековина самих ученнка, а то по дапашњем нлану п програму за више основне школе нпје никако могућио ностићи. Да би смо од ових школа много вншекористн очекнвати могли него до сад, требало би, но мом мншљењу, из овнх школа изоставнти све остаде предмете сем: сриског језика, рачуна и аољске аривреде, а могло би се нредавати но нешто и од геометрнјскнх обдика, иошто су њихови ноједини делови у примени важни и за ратара и за поједине занатлије (па п]). столаре). Све би ове предмете ваљадо иоред мало теориског знања више нримењивати у ирактици. На пр. из сраског језика навикавати децу да умеју читати разне штампане књнге а парочито разноврсне рукопнсе; да умеју нрочитавати а п сами писати разне саставе, с којима се срећу на сваком кораку у обичном животу и т. д. Нримена рачуна сама је по себи врло позната и писменим н ненпсменим људима- Начела аољске аривреде требало би одмах у практици примењивати на рационално ратарство, воћарство и т. д. Да бн нак овакве шкоде што боље одговориде своме ирактичном иозиву, (бар док не будемо у стању да заводимо занатлпске школе) требадо бп одмах у исте завести као главни и обавезни Предмет ручни рад с погдедом па разне занате. Наставник V разреда свндајииачке шкоде већ је у томе с уснехом чинио неке огдеде са алетењем сламњих шешира, што су доста добро научндп и ученпци п ученнце псте шкоде. Еад бн се внше основие шкоде уредиле на овако ирактичној основи , имади бисмо без сумње од њих много веће користи, него сада, и онда би, мислим, и сами ђачкп родитељи драгонољио шнљали своју децу у ове школе а ие би се морале нротив њих предузимати нрпнудне мере, какве се сад махом предузимљу• /*) У троаоњској иродуокној школи било је 10 Јченика (међу којима једна ученица).