Prosvetni glasnik

88

В Е Ж Б'' А Њ Е У ГОВОР Е Н. У

из вида и захтеве језикословне и дидактичке, нити Фопетичко и графичко гдедиште. Међу тим није ни могућно да се ведика количина грађе за читање и писање са гледишта очигледне наставе удеси тако, да све иде по неком пдану, једно за другим, а да се не окрње интереси очигледне наставе. Ну по што овоме послу и није задатак да спедијално разради питање о односу очнгдедне наставе према читању и нисању, то ћемо се ограничити на ностављену намеру, да нокажемо гдавна правила очнгдедне наставе. Према томе дакле о очигдедној настави у нрвој години учења има да се каже ово : Очигледна је настава најважнији иредмет у ирвом разреду, јер ее поме иолаже основ целокуиној осталој настави. Она узима на се иосредовапе између куКе и школе, улази у иознавапе околине и самостално корача од ближега даљему и уједињује и везује са собом цртање, иамИење у једну органску целину. Она стуиа у тешњи однос са читањем и иисањем. г. Метода очигледне наетаве. Кад је објашњавана суштина и задатак очигдедне наставе, онда је у главноме иоказана и права њена метода. Овде ћемо само изнети гдавна правида којих се треба придржаватп при раду. На једној страни имамо децу, којој је дух неразвијен, а сиромашна су у речима; на другој опет страни имамо разноврсну, впсоку цељ, коју треба наставом ностићи. Према томе најире нам се ваља постарати да, према дечијем духовном развитку, иађемо тачку од које ћемо отночети наставу. За тим морамо добро пазити на то, да од ове тачке ндемо правим путем оној цељи, коју смо у настави истакди. Еао што смо напред видеди очИгдедној је настави задатак да раширује н уређује укупни круг дечијих мисди, да ојачава и потиомаже круг духовног рада х деце. Ово је дакде нрост психодошки сдучај, па с тога основе таког посда морамо тражити у Психодогији, а пажљиво избегавати све путове, који су протпвни психодошким законима. Психодогија јасно каже, да све што се учп зависи, с

једпе стране, од усвајања јасннх нредстава, а с друге стране од груписања п ширења тих предс.ава у више створове. Ученнк може добити јасне иредставе само путем посматрања. Виши пак духовни створови као што су: појмови, правида, расудци, закључци птд. задобију се радњом самог духа под руковођењем васнитачевим. Виши духовни створови су материјад, а дух је грађевинар. Како појмови тако п сви другн впши духовни створови добијају се тачним посматрањем, упоређивањем н раздиковањем посматраних предмета, нзвођењем из ноједннога оно што је опште, изнадажење узрока из којих су појаве и радње произашле. Сиајање нових представа са познатим старим може настати тек онда, кад ире оних нових има много старијих, сродних представа у души учениковој. С тога, пре него што учитељ нов материјад одабере, мора он знати које су представе из оног материјада познате ученицпма. У многнм сдучајевима, кад се показује неки нов нредмет иди кад се представља неки догађај, јавља се известан број сдичних иди сродних представа. Ади у већини таких сдучајева оне су нејасне, пеуређене иди тако сдабе, да не могу иосдужити као основ даљем раду. Због тога је потребна помоћ, управо ириирема од стране учитељеве, која се у томе састоји, што ће он видети кодико ђак зна о овоме иди ономе предмету, па ће то знање довести у ред и у извесну догичну везу. Децу дакде треба тамо упутити, где су предмет виђада, посматрала га, и тнме пм показатн, да су она о томе предмету доста што знада и често га виђада. Сад се овоме, што деца знаду о неком предмету, придружи и нов наставни материјад, који се често само објасни, доведе у ред и у сзезу са старим представама. Саморадња, говорење и самостадно посматрање које се ири томе код ученика нокрене, учине, те код њих од часа на час расте не само радост и воља учењу, већ и духовна снага. Ако је избор материјада згодан, ако је представљање истога сдободно, топдо, жнво и, са стране језика, разумљиво, тада ће то на ученике тако утицати, да ће посде пода године и најгори од њих бити сиособнн, да оно што им се нокаже могу и сами у кратко исказати. У ово неко-