Prosvetni glasnik

дико речи, ми смо само јаче наговестилп оно, што смо напред помињали. Ади каква је баш метода очигдедне наставе најбоље ће се видети из практичнога дела, који за овим до-

лази. Сад још само неколико речи о обдику очигдедне наставе. (Наставиђе џе)

ПРЕДРАС7ДЕ 7 ВАСГЕИТАЊУ од Х .е1'н!с1 та ЈЗ пенсера 0 ФРАИЦУСКОГ 111'ЕВКО Ј. Миодраговић

Наше ће се идеје расветдити, ако признамо да ми имамо две редигпје. Човечанство у почетку имадо је само једну, човечанство у дадекој будућности имаће само једну. Те две редигије стоје у противности једна према другој, и мп, који живимо у средини, у току цивидизације, морамо да верујемо у обе. Ове две редигије врше се на две противне стране нужности друштвене. У почетк-у цивидизације једна је била већа, а на свршетку биће јача друга. А пзмеђу почетка и свршетка, у току цивилизације, мора да буде неке мешавине, од обе, мора да? се изврши прелаз из једне у другу. С једпе стране друштво, држава, мора да се брани од својих ненријатеља с поља С друге стране добрн одношаји грађана, једнога према другоме, ваља да створе узајамно поверење. Ако се пе врши она прва нужност, друштва ће да нестане, оно ће да проиадне ; оно ће или да се расггадне, илн ће друго коЈе јаче да га нрогута. Ако ј нема опога другога, онда не може бпти ни иодеде рада, ни узајамних услуга, ни у^аврш^вања индустрпјскога, ни раста популације, једномречи ни једнога од оних прогреса, којима друштво и постаје снажно и кадро да

живи. А да се одговори овима двема потребама, овим нужностима супротним, јављају се две врсте дужности супротних; а обе се освећују пеком натприродношћу. И тако минмамо две редигије које постоје једна поред друге у исто време; редигију мржње и редигију љубави. Нећу да кажем, да се оне тако баш у истини зову. Мене се овде не тичу речи; мене се тиче ствар. Данас се, у речима, људи више покоравају законима прнјатељства, него законима пепријатељства ; они први заузимљу место части. У ствари пак она више, и много више, поступају по начелима непријатељства него прпјатељства. Скоро сви људи више исповедају религију мржње. Многи мисле, да верују више у религију љ-убави, а баш у том истом тренутку онп је не исповедају. Изазовите их у разговор о каквоме начелу Или пропису њпне вере ; они ће вам изјавити да тврдо у њега верују. Окрените разговор на друге ствари п народе; и ви ћете видети, дајеоно само на језику, у устима, а ни најмање на срцу. Занимљиво је да смо ми две ове разлпчне религије примили од две различне расе. Ре-

Једна глава из Спеноерова дела 0 Увод или припрема за Социологију", (1п4гос1ас(;1оа а 1а всјепое восја1е), које је штампано у међународној научној библиотецн (ВЦШо1;ћедие зшегЦШдие т1;егпа1лопа1е). Сн еноер је један од најбољих нових ФилозоФа енглеоких Његови „Основи Филозофије 9 , „Осниви Биологије 9 (две овесгсе) а Основи Психологије» (две свеоке) „Основи Социологије« (две свеске) 1( Основи Етике' 1 и многи Ев8а18-и светле у модерној литератури. У пао је познат само по преводима његових чланака <,Које је знање најбоље" у (( Летопису», (( 0 васпитап.у® у (( Младој Србадији", „Учитељу" и ( ,Просветном Глаонику". Пр.