Prosvetni glasnik

т о п и с и

РОДО слови

929

едгнала за Фердинанда Фј.ангепана, с г б нимже родила СтеФана Франгестнна и ке.шкаг® жкпана модражкагго и дегцерљ катеднн«. К1же носагла за зринскагш и хорветскагш бана НИК0Л8,

иавно предБ всћмн © 1г1 ;рм пространо, и препр4лт> Фратра догматамн. Того радн и неполкмн.п, просимКа иомовди, но токмо нриллт. <дГфи .Н н1<! — — — Из Орбина је ушла у троношкп родослов, н у сродни му текст, пећски родослов, записка, којом се Бранковића лоза веже с лозом кпезова Зрињских: Орбини, 266.. 267. ј Тронош. родослов, Гласн. V., 112. СтеФант> же убћже во Албанпо , пд4же ! — — — 'Март же дшер4 1оанна деспота, обручит. за себе Оеодору дочв Артшта те- ј б бранковича, когда нрншла у возрастЂ, постл Скамдербегова, но смерти своеи (леФанв остав1Л г в трехт. снновђ , Вука, Георгиг и 1оанна и едшу двдерт. Марш вмданум залужЂ за Вон1Фатш Иалеолога плтого , Маркеза Мон•»ератскаго. Вукт, же предуспћлсп челог.Ф>:м. храбрт. во оружш на шкоду Туркомт,. А 1оапн г Ђ оставТ.п. едшу дшерч, токмо ио имени Марно, когорал бк!ла по томт>женок) вердшанду врангшану, и матери'. СтеФана врангшана ЕонТ1д Модрузскаго и Катершн асенм НТколи Бана, или КонтТл ЗдрТнскаго: — — — ' Велика зависност троношког родослова од руског нревода Орбинова дела може се даље видети у приповедању догађаја за жнвота Бурђа Бранковића. Ваља само упоредитн 104.— 107. стр. Троношког родослова са 260.—264. стр. Орбипа. В. Документални и друге врсте ииеани спомениди. За нисање историје којег народа нема поузданпје грађе од документалних споменика, за то се они и цене као врло поуздан историски извор, јер се њима може надгледати иоузданост домаћих и страних писаца, који су моглн лако ногрешитп, хотимице или нехотице. Да ли су иаши летонисци разумели значај овога извора за своје летонисе, мучно се може и иомислити, а камо лн тврдити, кад се узме у обаир њихова књижевничка снрема. Као што се зна, то је добит новога времена, од како се стала критичкп истраживати народна историја , у нас тек од половине XIX. века, од када се грађа ове врсте стала. на јавност износити. За то се и осећа у нашим летонисима и родословима оскудица у градпву иоцрпеном из ових извора. Као изворе српских летописа и родослова ваља сноменути: натиисе, зааисе, хрисовуље и иоменике. 1., Поред живот& и похваЛних слова нарочито зиииси и хронолошле белешке беху извор нашим летонисцима за њихове компилације. Ово особото вреди за нрнчање о догаћајима, који су настали цо паду српске државе. А да су и за раније доба употребљенн занисн , сведочи запис Исаије монаха, којп је уз нревод „Диоитре" Дпониснја Ареонагите додао и кратку белешку о битки на Марнци п погибији Мрњавчевића и како ,Вв то же врћме и нлеме срвбвскиихв господв, седмии мвшо род;, конбцв нригетв." Нрви иут је Исаијин запис издао Миклошић у књижици ,8. Јоанш Сћгу8084ошЈ ћотШа ш гашоз ра1тагиш," УшЛоћопае 1845., а но том у књизи „Сћгез^отаНпа ра1е0'б1оуешса"; УтДоћодае 18<;1. Новаковић га је прештамнао у својим ,Иримерима књижевности и језика есС," сгр. 372. до 375., одакле и узимамо ову белешку: „Лримери ес1 " стр. 374. I Цетин. летоиис, АгсЈгги II., 85. НЈгда огнћви Богв христиини Западвнних в * И не много мћжд« сТими Влвкашииа крали странв , и нодвнже деспотв Оуглгеша ввсе ! воисп/ћ п того брата Оуглгеше деснота н тш