Prosvetni glasnik

930

ЛЕТОПИСИ II РОДОСЛОВИ

срБбБСКшге II грБчвскмге воге и брата свогего сами братенди поб^ени бише б множвства ВдБкашнна крадга и инн ведБмоуже мбноги . агаранв вб МакедонЈн, на. р^ћић Мариц^ћ, гако н %КБде до шести десетв тнсоуштв избранн нп т г ћдес .еМБ нхб ®бр4сти се нј, вб сн 4 дб воискн, и поидоше вб Македоншо на изгна- зв^ћр^ћмв и птицамБ да бвдктБ. ни№ ТоурБКБ, не соудивБше, гако гнћвоу божиго никБтоже моштбнб противоу стати. Т г ћхБ оубо не изгнаше, нб сами отб ннхб оубигени бнше, и тамо кости ихб иадоше, и неиогребенн ирћбнше, и мбного мбножбство ови оубо вб острпге мБча оумр г ћше, ови же вб запд ^ћнгенше ведени бнше, н г 1зции же нхб и гонезноувБше нриидоше. Као извор заниси су знатни нарочито за кратке детоиисе, у којима су хронодошке бедешке о поједнним догађајима. Из упоређења по где којих еачуваннх заппса с детопнсним бедешкама издази, да су ако не баш те, а оно њпма сдичне бедешке, новодом једног истог догађаја записане, посдужиде детонисцу. Н. пр.:

Мопит. 8егМса, 213. М1 >сеца мхтоврга, .к#. дбнб пр г ћстави се ведикп вб мидостингахБ свети крадБ срБбвски СтеФанБ Оуропљ. Шопит, 8ег'огса, 213. Мћсеца ООхтоврЈа .8. дбнб нр ^стави се вдбкб браНКОВИКБ Гласник ГУ1„ 332. Вб д'к'10 3 тисоуштно м. а. (1483) м г ћсеца Игона слоунце номрче .?!. дбнб . поп богданв запнса.

Шагте VI. 21. Вб гћто 6825. нрћстави се кралв Мидутинб октабрига .к«. Агсћт II., 103. (Вб д г ћто) ир г 1>стави се Вд|>кб Вранковикб ихт .8. Овод Љ. Стоја/нови&а, стр, 84. Вб л г ћто 6491 игониа .џ. вб ср!здоу номрвче сдБНБце вб подоу двне и т. д.

На једном дисту исадтира и часдовца под бр. 173. у народно.ј бнбдиотеци београдској иза побројаних турских судтана до Мухамеда III., има бележака о овоме: Свод Љ, СтојановиКа, 84. Вб дћто 7105 прими цар Мехмед градн МЈгарБ.

Гласник 1*У1., 337. И ио томб подстоупн град Егарв вб д г ћто (1597), месеца Сектемврт к. ф .

У троношком родослову има једно место, из ког се може извести, да је његов састављач унотребио и један натпис, као што се то јасно види из његовпх речи: И им$лђ два снна, гемрг.а иже мдадБ снвц. нреставис* и погребенг бнстт> во Сопоћапи у препрати, и над г х> гробомт. егс» написано естт>: „ Зд1) лежитг великги кнлзг гефрггп, синг великага> кплза Волкана , а вншг светага и славнагт великага жтана нсемана с\ме<лна— — (Гласннк V., 48.). 2., Свакако је прилнка, да су хрисовуље и друге државне хартије биде извор за но где коју белешку, а нарочито за хронологију. Тај извор може се само помеиути, ну, шта је управо с те стране унесено, не да се пздвојитн. Лозната прерада родослова XVIII. века (Гдасник V. и XXXV.) спомнње изриком хрисовуље: свидћтедБствнегБ же расоводт. хидендарскМ, но котором'1. и днест> даготт, но сто венецшнскихт> днкатовЂ. (Гдасник V., 60.). 3., Међу нисмепим изворима иоменици ће бнти свакако врдо знатни. Ио што су то читуље, књиге, у које су записивани иосетиоци и добротвори манастирски и црквенн, да