Prosvetni glasnik

ЛЕТОПИСИПРОДОСЈОВИ 931

им се име спомиње у господњем храму; но што су они (т. ј. поменнци) свакако бивалн често у калуђерским рукама, уш.до. су но кад што и друге белешке о сувременим догађајима, којн су се јчинил.и загшсивачу знатни , да их сачува за спомен потомству. Тако је врдо рано у те поменике записивано по што год , што су доцније детописци унеди у своје летописе. Прво је на поменике обратио нажњу Вук С. Караџић у предговору к првом издању „Рјечника" на стр. XIX., а носле њега нотање их је испитивао Навао Ј. ШаФарик у Оевсћ1сМе с1ез ЗегђЈзсћеи всћгЈШћитв, Рга§ 1865. Њих спомиње Стеа>. Верковић у „Изв. имп. акад. наукЂ," 1858. год. том VI., где је изнео исписе из два три номеника. Спомиње нх и СераФИм Ристић, архнмандрит манастира Дечана у књизи „Дечански споменици", Београд 1.865. год., где је изнео иснисе нз дечанског поменика. Даље има по нешто о поменицима у расирави „Србски Комнени" (Гласник XI., XII. и XIII.) и оинсу ХиљФердингова иутовања кроз Босну, Херцеговину и Стару Србију, где има исииса из сопоћанског поменика (видп Ст. Новаковића расираву „Поменици" у Гласн. ХПГ, 1., 2.). Али је највпше нрпвредно на испитивању поменика Ст. Новаковић, који је ресултате тог труда објавио у ХШ. књ. Гласника, где је на основу многих текстова номеничких изнео све што има какве филолошке и историске вредности. Према оном, што је изнео Новаковић из тих номеиика, а имао их је нриличан број при руци , може се рећи , да су и поменици могли бити доста знатан извор не само за хронолошке белешке, него и за владалачке родослове, јер су се у цркви иомнњали ири служби божјој, те оу свакако тачнн, вредни иажње ири генеаолошким таблицама сриских династија. Ну међу исиисаним белешкама из разннх номеника, а које Новаковић објавн на номенутом месту, пма их и таких, које су готова грађа за аналистичке белешке, а које су јамачно отуд н узимане, као што. ће се видети из неколико иримера: Призренски иоменик, Гласник X III., 11. &1агте XIII., РапиН /су 74., Агс1т> II, 95. Вб .гћто Г8ц«г. (6933=1425) м^сеца Ап- I Вв л4то гвцхв. ирестави се госноги Мара рили -в1. дбиб прЉстави се госпоги Мара. ј мати деспота Гмрги.

Вб Д'ћто г-81|не (6933=1447) месеца Фебрварја .8. дбнб а ионедћлникБ двнемБ .е. часБ троусБ бистБ .в. крати.

вб л г ћто 6955 — — и иотресе се земли два ноута.

Још је знатно у овим поменнцима, што су српски владаоци иоменутн заједно са својим синовнма и свом нородицом својом и нотомством, а у некима се сиомињу и могућније властеоске нородице (у ншинском номенику сномпњу се Оливер, Дејан и другп чланови њихове породице. Гласник Х1Л1. 29.). Г. Народна иредања. „Г1о самој природи ствари, у онај исти мах, велн Ст. Новаковић, кад се врше догађаји и кад постају докумснтални сиоменици о њнма, ствара се и народно мишљење о њима. Колико су широки кругови, у којима ово народно мншљење постаје, толико су често различнти извештаји и гласови, који се о догађајима као народно мишљење распростиру." Од различних нричања остају две три струје, које круже по разннм местима. А н извештај потече често из непоузданог извора, више по чувењу, а кад к том дође и тенденциозно схватање, израђено но нечијој жељи или ради гласовитости — онда је лако објаснити, што је тај извор непоуздан, те му не треба веровати. Постанак и развнтак тих исторнскнх предања врло лепо изводи Новаковић: — „изЈаве сувременога догађају народног мншљења започињу са свим нов живот, кад ностану пародне исгоријске традиције. Тај живот није више нп историја нц народно мишљење о догађајима него живот нриповетке с историјском садржином, живот једног лптерарног дела. У том стању традиције се са свим одвоје од