Prosvetni glasnik

сиђем с овога неста докле се не захвалим родитељима, који нас нотпомогоше да можемо истина скромно, али према нашим приликама леио славити, а и оиим вредним мојим ученицима, који с много воље и љубави прихватише мисао о данашњој

слави. — У то име опет вас — драги гости наши поздрављам са „добро нам дошли!", а вама, нашим вредним ученицима довикујем: „Срећна Вам слава!" Д -р Ние. Ј. Петровић.

КА ПОЗНАВАЊУ КРША ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

ЈОВ. ЦВИЈИЋА (Наста.вак)

Иоред овога и многи други иојави крша у источиој Србији као голет и стењак, вртаче и звекаре, пећине, поља, подземни токови вода итд. које ћемо расматрати, сведоче јасно о разлици планииа на сев. и југу од Стола. Оне се никако не могу састављати у једну групу. Признато је и утврђено, да се једностраном употребом ороиластичког материјала не може доћи до природне поделе планина; ако бисмо узели у рачуп само оропластични моменат, састављане би биле често планине, које су по природи са свим противне, или би растављане биле сродне и једнаке. А између Стола и планина на сеиеру од гвега, нема ни присније орограФСке везе. Изгледа да планине на северу и јују од Стола имају довољно елемената и у њиховој орограФској вези, спољном облику и унутрашњој грађи да их раздвојимо и разликујемо, и чини ми се да је са свим природно да се из целине не могу одвајати њихови поједипи делови и везивати са супротним. Кад сиђемо са Адамова Виса, наилазимо у Црнајци кретацејске кршеве изнад амонитског кречњака и глинца црвене јуре. Има их врло мало. Остало земљиште заузимају гранити и филити . Уза Шашку до Рудне Главе траје гранитно

земљиште оне удољине. Шашком пема нигде нраве клисуре, као и дблином Поречке Геке. Има кратких теснаца и сутески, као између ушћа Близне и Белог Извора, притока Шашкиних; идући кроз ову сутеску Шашкину виде се громаде и дикови гранита и пред нама се диже гигантски зид Крша и Гарвана. Иосле пастаје кристаласто земљиште, које је прекинуло и раздвојило крш Гарвана од крша Старичиног. 0 водопађи Пека, у коју се долази из водопађе Шашкине, нећу говорити, јер не спада у опсег овога рада, осим једнога дела њеног. У горњем току својем, Пек, текући кроз кристаласто земљиште, удара и продире сад у једну сад у другу обалу, те му је корито змијуљасто извијугано. Око њега, у горњем току, који траје од саставака М. и В. Пека до Сена и зове се Звижд, нема нигде пространијих глатких равни, већ пољца, кључеви и палучци. Само по где где корито му постаје валовастог облика, задобије око себе теснога поља. Једино на два места Пек је нроширен у пространије и плодније делове : иоље волујско и дубочко, и кратку корутину кучевску. Прво поље почиње од сутеске у Волуји и траје до Нереснице, где је прекииуто сутеском,