Prosvetni glasnik

116

ннх сиецнја у атару Ниша, он је онисао преко 1600 које Фанерогама а које криптогама. Предео чије је бпљке Петровнћ проучавао и оппсао, пружа се „од десне обале Мораве нашбм старом граинцом дб Плеша, одатле косом лнннјом преко Ак-Палапке (Беле Паланке) на Суву Планину, за тим нреко Селпчевице до Мораве код Чечпна, а одатле Моравом до наше старе границе (Суповца)". Проучавајућп Флору Нпша п околине му, Петровић је много допринео што бољем и потпуннјем нознавању Флоре Србије, јер је, у том атару само, открпо преко 80 биљака нових за Флору Србије. А овнм својим главннм списом ноказао је и то: ^а је околнна Ниша (а нарочнто Сува планнна) Флором најбогатији крај у Србији, како у разнолнкости тако п у особптостн; и да треба сваки нредео боље и свестраннје нснитати п нроучитн, а тим ће бити п Флора Србије потпуннје испптана п позната. „Са овнм прпновама сва штуднја Флоре околнне Ннша није свршена. Још много и много годпна и много внше радника треба, те да се околнна Нпшс а п осгала Србија добро ироучи. Нови радници на овоме нољу пмаће много шта да привреде!" Овим речима Петровић проираћа увод у свој сппс „Додатак Флори околине Ниша". Петровић Је у свом брижљивом скупљању и псиитивању бнљака бпо тако срећан, да Је и неколике нове биљке за науку нашао, онасао и у исту их увео. Те су: КатошНа ШЉаНае Рапб. а Ре1гоу. ТгНоИит 1еисо1г1сћит „ ОгпИћо§а1ит Шббапит , Сгосие зиИигео ћШогиз , Капииси1из КЈВбапиз „ Нуресоит рвеи(1о-§гап(1Шогит „ Сеп^аигеа Шзвапа „ АсћШеа 8егћ1са „ Коипеа раИеиа „ „ соттиШа „ П1наг1а КЈцбапа , Нурепсит ВоЈ881еп , Оешб^а К188ана „ РепсеЈаиит бегћкит „ „ г1л'и1аге „ Сапкшб ћ1орћу11из „ Огоћапсће 8егћ1са Басћ а Ре1гот. Петровић се није зауставно само на проучавању Флоренидјке околине, већ једоцнијесвоја

проматрања и дал^е раширио, те је псиитао врањскн п пиротскп округ, а по неке бпљке је штудпрао н нз околпне Београда. У том свом дал^ем испптпвању, он је открно још неколпко нових биљака, неке су од њпх добро проучене и онисане (п то је остало у рукопису после његове смртн) а пеке пмају пстом да се ироуче. 1 Д-р Сава Петровић неуморпнм а пстрајним радом стекао је себн лепо нме у својој отаџбини, што му је вазда н признавато. После смртп великога му учнтеља Панчпћа, нуђена је Петровићу катедра Ботанике на Вел. Школн, алн се он нпје могао, због порушеног здравља, те колико часне н узвпшене толпко ц одговорпе дужностп примптп. Петровпћ је био уважаван п одликован н ван граннца своје домовнне од странпх научара, а тпме је уједно подпзао углед споје мале домовпне у очпма страног света п показао, да п мала Србнја има својпх великана на научним пољима. — Два чувена швајцарска ботанпчара Борна н Гремлн дали су Петровнћево нме Једној ружи , коју је он нашао на Горпцп : Ноза Ре1гоуЈс11 а пма и друшх биљних спецпја које носе његово име. Као лекар а н као ботаннчар нанисао је „Лековпто биље у Србнји". У овоме спису оппсао је све бпљке које је наш народ употребљавао, па и данас још унотребљава, за лечење нли за тровање, Овај је снис тако брижљиво израдно п расветлно, да у нашој прпродњачкој књпжевностн врло угледно место заузима. Сем ониса, који су потнуни, изложио је н употребу нстога бнља, а за тим је исторнјски изложио кад је и рашта која биљка била унотребљавана. Те је иа тај начин показао, да је највећи део биља, које народна медецина нознаје и уиотребљава, био некада н у рукама лекара, и да је од њпх био нануштен за то, што се боље и ноузданије средство за исте болести нронашло. Има иреко 500 бнљака, које наш народ за лекове употребљава, а које нам он у томе свом снису онисуЈе и набраја. Сем Фанерогама 1 Ове пооледње , као и оне прве, добро би било да се издвоје из његове збирке — хербаријума — коју је поклонио нишкој гимназији и да се оставе у Ботанички кабинет Вел. школе, где би се могле тачније проучити.