Prosvetni glasnik

г ЗА11НСШ1К ГЛАВНОГ

Сваки одељак иосебице разређен је тако, Да ће и учитељ и онај, који се интересује напретком на нољу знања и општег васнитања, наћи у сваком одељку довољно аргумената. Норед тога, наћи ће и то, да у народном васгштању ваља бити обаЗрив и онда, кад се говори о неком систему у васпитању, који ее жедн да унесе, и ако је изврстан у другом народу ; — унознаће се и са пижим и вишим заводима и са разним системама у васннтању код најобразованијих народа. Ово ће нак посдужати српским учитељима да лакше сазнају систему српског васпитања, да је гаје п чувају; јер свакп народ има своју систему васпитања, а знање о васпитању других народа — само Је посдуга. Васпитање иак, које развија и утврђује народност, развија и ум, осветљава народни карактер, а тиме утиче на ра.звијање друштва, неговање језика, литературе итд. Ну са њим треба да иде и васнитање вечне истине Хришћанства за то, што се у њој, иди боље, што се ту налази виши циљ сваком васпитању. Дедо чувеног и гдасовитог руског иедагога Консгантина Ушинског „0 народности у оиштем васпитању", које је превео г. Сима Мнлојевић, учитељ у ненсији, и ако има грешака у стилљзацији, ннтернукцијама у граматици — молим Просветни Савет да дело преиоручи за књижннце основннк школа као посве потребно и учитељима и шкодама. 12. Октомбра 1888 год. У Београду. понизан, Еикола Р. Попови! учитељ. Савет је усвојио мишљење г.г. реФерената и одлучно: да се књига „0 народностн у оншхем васиитању" од г. Симе Мидојевића, можепрепоручити да је набаве књижннце основних школа. РеФерентима је одређен хонорар и то: г. Дим. Јосићу двадесет н пет (25) динара, а г. Никоди Р. Поповићу двадесет (20) динара. У. Прочитан је реФерат г. Дим. Јосића о књизи „Наставник" од Ник. С- Савића, коју је министарству на откуи понудила књижара М. Еаракашевића из Сомбора. Тај реферат гласи:

ПР0СПЕТ110Г САВЕГА 151

Главном Паосветном Савету. Истим актом, којим сам позван од стране Гд. Просветног Савета да прегледам ц оценим лист „Голуб" за 1885., 86. и 87. годину упућеи ми је и Наставник, књига за децу обојега иола. Нааисала Едвиџе Рати-Фери, ионашио Ник. С. СавиИ. Издање књижаре М.. КаракашевиКа у Сомбору Ја сам са великим задовољством и правом насладом прочнтао овај иревод нашег младог и родољубивог сарадника свију досадашњих срнских дечијих дистова исто онако, како сам ужив&о и у читању његових родољубивих радова у „Голубу" — „Невену " и „ Сричету ". - Ои сам вели у предговору, да је „овај цвет узабрао у пребогатој и ндодној итад (јапско.ј башти, из нрекрасне итадијанске књижевности, и то из-оне леје, што се зове дечија књижевност." У тој књижици говори италијанска списатељка „ссшо о основноме реду друштвеном, који је темељ даљем образовању ." Ту су изнете све врлине које треба младеж, да нрисваја, и пороци које треба да избегава. Па пишућн то за италијанску младеж вели списатељка: „Ја ћу се потрудити, да вам све то испишем мастидом од ружИчног уља, како би вам моје речи биле сдађапе и мирисне као рајска вода..." Да би се превод заодео у српско рухо, преводитељ је свуда згодео уметао несме Змајеве н осталих дечијих песника. Тако има у књижицн свега 31 поука о разним односима V друштву, у ком се креће шкодска младеж, а између тих ноука уметнуто је 17 песама као згодан зачин. Књига ова заиста заслужује назив „ Наставника " за децу обојега нола и то онога доба, у ком полазе основну нашу школу, те с тога је згодна за иоклон деци III и IV. разреда основних школа о годишњим исиитима. 21. Декембра 1888. у Београду. понизни Дин, Јоси1. Савет је усвојио мишљење г. реФеревта и одлучио: да се књига „Наставник" може откупити и употребити за ноклањање ученицима III. и IV. разреда основних школа, обојега пола.