Prosvetni glasnik

илпнснпк глАвмог проснЕтиог слшпл

1 52 РеФерепту г. Дим. Јосићу, одређенје хонорар двадесет (20) дннара. VI. Прочитан је реФерат г. Милана Недељковића о делу „Шетња но облацима", од г. Ђ. Станојевића. Тај реФерат гласи: Господине Председниче, У одговору на ваше писмо од 18. децембра 1888. год. — којнм ме цозивате, према одлуци Главног Нросветног Савета: да прегледам и оценнм дело г. Ђ. Станојевпћа „Шетња по облацима", и да казкем своје мишљење, може ли се од овог дела откупити извесан број примерака и унотребити за иоклањање ученицима средњих школа — част ми је изјавити вам следеће: I. Ја сам прочитао дело „Шетња но облацима, одЂ. М. Станојевића, — Београд 1884", н могу рећи: да је ствар, о којој се говори у „Шетњи по облацима", врло интерссна и поучна, и да је изложена добро. Доносећи овакав суд о „Шетњи ио облацима" ја одмах морам изјавити и ово: да би јој се могло што-шта замерити. Јер, овдеонде може иажљивији и спремнији читатељ опазити неке ненотиуности, неке нетачностп — што је извесним, и то великим, делом у свези са нонулај ^исањем научних истина; али оне све ишчезавају нрема целокуиној добротн дела. II. Ја држим,.да ово нонуларно дело може врло корисно послужити као књига за поклањање ученицима средњих школа: јер ће они V њему наћн многе лене ноуке о стварпма, које су нм често пута свраћале нажњу, као и лепе прнмене од оних истина, које су у фнзицн и другим наукама научили. Изјављујући иак ово, ја одмах морам доДати: да у „Шетњи но облацима" има прилнчно штамнарских иогрешака, и да би се онде-онде могло замерити и самом језику. Али и то све, ио моме мишљењу, није такове тежине, да би могле иретегнути остале добре стране опог делца, ннсаног лакнм н разумљнвнм стплом, те га укратити као иОклон добрим ученицима. Те нрема свему овоме, моје је скромно мишљење: да се „Шетња по облацима" мо-

же давати као поклон ученнцима средњих школа, из којег ће они многе лепе и корисне ствари сазнати и научити. • Примите Г. Председниче, уверење мога одличног ноштовања. 4. Јануара 1889. у Београду. Милан Недељкови^ проФесор. вел. школе. Пошто је после овога поново прочитан реФерат г. Стевана Предпћа о истоме делу, који је већ један пут читан на 397-ом састанку од 3. пр. месеца и године, Савет је с 5 противу 5 гласова одлучио: да се дело „Шетњапо облацнма", овакво какво је, не може примити за, намењену потребу. Г. г. РеФеренти изјавили су да не траже инкакав хопорар за прегледање овога дела. VII. Прочнтан је реФерат г. Иере 'Бо})ђевнћа ! о рукопису „Цветн", од г. Јована Јовановића учитеља. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Одликован новерењем Главног Просветног Савета, нрегледао сам .Цветп", нриложени'/. рукопис г. Јоваиа П. Јовановића, учитеља у Власотинцима, иа ми је част овим писмом одговорити на иостављено мн интање: може ли се овај рукопис употребитп за оно, чему га нисац намењује. Рукопису је натпис „Цвети", јамачно с тога, што је нисац и самим именом хтео да истакне своју, заиста нлемениту, намеру; да у лепим сликама — патриотским иоукама и повесничким белешкама, народним јуначким н уметничким родољубнвим иесмама, нарочито пробраним за овај посао — изнесе малнм Сричићима 1(вети или, боље, васкрс нове сриске државе. С таквом намером наиисани сиис писац миСли да не може уиотребити за иоклањање „мушким ђацнма који сврше 1. разред основие школе," јер, како он вели, „није сувише рано да се још у I. раз. осн. школе отпочне са буђењем нацпоналног поноса код омладиие,"