Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАГШОГ

ПРОСВЕТНОГ САВБТА

— „Ад овако биће зноја, (Горди Мусломане ;) Та језиком нико није (Одрж'о мегдане), нтд. Итд. ? Уз то је писац ову иесму употребио целу, и непромењену док је од песама у I. чланку узео само но неколико стихова, на је и њих у нечем згодно нонравио. Али и ако је скраћивање и ноправљање за потребу шкодске омдадине оправдано и донуштено, ипак треба у том бити обазрив. С тога ми се не донадају промене које је писац учинио на Змајевој песми „Памтите децо", чији даљи први стиховн у изворнику 1 ) гдасе „Ове збиљске дане (Једва дочекане", место чега писац вели: „Памтите Цвети,) Овај срећан дан, (Једва дочекан;) исто тако место стихова који су на средини несме у изворнику: ,Ове свете ствари,) Срнчићи ма.ш, (Заборавит' не'те" писац каже; „Ове дане среће 2 .) Срнчићи мади (Заборавит' неће)" И на посдетку. Драгашевићеве песме „Јека од гусада" и ,Курсуда" не само што су дуге (и ако је прву нисац скраћивао, опет је па првом месту она остада дуга), него су и написане у стиховима ведиким и доста тешким, те би једва могде иоднети за децу III разреда основне шкоде, којој су и иначе већ познате неке ствари из новије српске повеснице. Још некодико речи о језику у цедој књижици: овде разумем граматичку страну и чистоту српскога језика. И ако се у читаначким списима не може тражити једнакост у језику и стиду, може се и мора од сваке књиге, деци намењене, тражити највећа правидност и најпотнунија чистота у језику. У свима је песмама, и народним и уметнччким „(ХаФИС пашу" треба и овде изузети), Језик и доста правидан и доста чист; истојетако писац и у. свом причању пазио поред дакости и на чистоту, ади му се овде онде омакда и по која крупнија граматичка иогрешка. Ово се, мисдим, писцу донекде може и опростити — с тога, што је, чини ми се, он родом из наших нових крајева, у којима и сад као наставник живи. Ја сам у рукопису победежио и исиравио све иоде знатније поЈ ). Тамо је натпису ове песме додато у загради : 1 87 0., а писац, не обзирући се на то, хоћо песму да прилагоди нразнику и 11вети л .

2 ). Ни о каквој срећи није пре тога било у несми помепа.

грешке и противу иравидности и нротиву чистоте српскога језика, па се од показане вредноће и добре воље иишчеве надам, да ће он све те нсправке нримити, па и новнх погрешака мање учинити, ако хтедне свој посао ирерађивати према свему што довде поменух. Из овога прегдеда изводеће Гдавни Просветни Савет увидети да не могу иреиоручитп Јовановићеве „Цвети" за иокдањање ученицима I. разреда основне шкоде. Исто тако сумњам да би се овај руконис могао толнко поправити, да буде згодан за децу номенутога узраста. Али, што не може поднети за I, можда бн се лако могло удесити за којн старији разред. Верујућн у тО, а још имајући на уму, нрво, да је нисац овнм својим радом показао доста воље и прилично уметности за нослове овога реда, п, друго, да су књижице, у патриотском духу писане, крдо нотребне за давање ученицима основннх школа — мишљења сам, да иисца не бн требало са свим одбити н вољу му за даљи рад убити, него му препоручити: да свој рукопнс поправи, мало ирошири и за III или IV разред подеси. У том случају писац би требало да се обазре на све иапомеие и замерке, у овом реФерату учињене: и да му буде боља размера међу чланцима (али не п да буду међу собом и са свим једнакп) п одељцима појединих чланака, и да употреби још коју народну иесму, и да измени нричање о боју на Косову, и да место „ХаФис -паше" узме коју другу уметничку песму, и да мало више ирипази на језик и стид, како својега нричања, тако н употребљених несама. На посдетку, бидо да узима цеду, било скраћену, свакој уметничкој песми треба да каже извор, те да се може видети шта је он из које песме изоставио, шта ли и како на њој промеипо. Тако поправљену књижицу могао би, држим, Главни Просветни Савет препоручити г. министру, да је откупи за поклањање ученнцима III или IV разреда основне шкоде. Главном Просветном Савету захвални 0 новој , 1889. години, у Београду. Пера П. ЂорЂевић ПРОФ. I. БЕОГР. ГИМН. Савет је усвојио мишљење г. реФерента и оддучио: