Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОР НРОСВЕТНОГ САВЕТА

пити и употребити за иоклањање ученицнма основних шкода. Савет Је већином гласова оддучио: да се ова књижица нрво упутн на нреглед и оцени г. Мнденку Марковићу. IV. Прочитано је ниемо г. Миннстра нросвете и дрквеннх носдова од 20. нрош. мес. ИВр. 2750. којим се нита Савет, за мигаљење: може ли се књига ,,/1истићи из књижевности» II. од г. Светомира Ннколајевића откупитипоради подагања ђацнма средњих шкода. Г. Др. Љ. Недић узнма реч и иредлаже, да се ово дело преноручи за откуп без нрегледања и то из разлога тих, што је нрва књига раније примљена и откупљена; што ,е нисац нознат и иризнат и што је наша књижевност у оваким делима у опште сиромашна. Савет је усвојио мишљење г. дра Недића и оддучио: да се „Л.истићи из књижевности" II. од г. Светомира Николајевића могу преиоручитп г. Министру нросвете да их откуии поради поклањања ђацима средњнх шкода. V. Прочитано је писмо I'. Министј а иросвете и црквених посдова од 15. ирош. мес. ПВр. 2359., којим се пита Савет за мншљење, да ли на основу поднете сведоџбе има г. Мита II. Видаковић, свршени техничар, квалиФИкацију за нредавача у средњим школама. Савет је нрегдедао сведоџбу кандидатову и нашао: да г. Мита II. Видаковић има квалификацију за иредавача у средњим школама и то за математичке науке. VI. Саслушан је усмен реФерат г. Љубе Ковачевића о уважењу година учитељске службе ио молби г. Стевана Дадића учитеља школе вражогрначке. Пошто се из ноднесених докумената г. Дадића вндело да су неисправни, то Савет није могао ни улазити у решавање овога питања.

VII. Прочитан је реФерат г. Јована Жујовића о руконису „Аитропологије с дијететиком" од г. Љубомира Миљковића. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету Позват да иоднесем Гдавном Просветном Савету своје мишљење о спису г. Љ. Миљковића „без обзира на то што је предмет Антроиологија с Дијетстиком избачен пз новога наставнога плана за наше гимназије* — дужност ми је нрво напоменути, да се морам уздржати од оцене Дијететике г. Љ. Мнљковића, Јер ту науку нисам никада стручно учио. Надам се да ће ми Г. II. Савет ово уздржавање у толико пре одобрити, што му на расподожењу стоје, на срећу сриске науке и народњега здравља, многи стручни хигијеничари. 0 самој Антроиологији , која је израђена сасвим независно од Дијететике имам да учиним о,ве примедбе. Измеђ многих застаредих дефиниција, ко.је обележавају област науке, г. Љ. Миљковпћ усвојио је за Антропологију баш ону, која се сада најмање трпи, јер обухвата материјал других наука које одавно већ имају своју потпуну самостадност. По том схватању Антропологија не би бида ништа друго до Анатомија и Физиодогија човека; и наш аутор заиста нам у своме рукопису „антропологије" издаже само Једну ампутнрану антропотомију, промешану са оддомцима антроиоФизиодогије. То се може закључити већ и но цитираним страним изворима за овај срнски снис, међ којима се наоде поглавито стручни уџбеници за ученике медецинскога Факудтета. Права Антроподогнја, међутим, отресла се пре више деценија оваквога програма и узеда је за свој предмет човека не као икдивидуу онаку, као што је медецина сматра, већ као део човештва, па изучава његов положај у природи и његове особнне у погдеду етиолошком. Овакав нравк антрополошки материјал заузео је у пространоме снису г. Љ. Миљковића само десетину страна, на и од тога је половина као мало важна и „само за читање" обележена.