Prosvetni glasnik

К Р и л о в љ

1го свету ? Или, сигурно, ти желиш са млом — својим другом да се растанеш ? 11еваљалче један ! Како те није жао да ме оставиш ; - - или ако баш мене не жалиш, сети се грабљивих нтица, сети се рђавог времеиа и свнју незгода, које су с путовањем скопчане ! Ако ти је баш толико стало до странствовања, почекај до иролећа, тада те нећу задржавати. А сада, видиш да и хране нема. Гле, чул' ! и гавран нрогакта, — он нретсказује р1)аво време. Остани, драги мој код куће; нама је двојици и лепо и весело овде ! Куда би сад летео, а мене самог да оставиш. Ја ћу у сну сањати јастребове, копце, олују и рђаво време, па ћу се непрестанце за те бојати. Чим се н најмањи облачак укаже, ја ћу са страхом говорити; ах Боже ! где ли је сад брат мој ? да ли је здрав, да ли је сит, да ли се гдегод склонио од олује и кише V Ове речи гануше голуба; жао га беше свог брата; али ношто — по то, њему се прохтело путовати. А кад кога жеља на нешто непромишљено вуче, опа му смеће, да свестрано оцени своје предузеће. — Не плачи, драги мој," тако иутник свога друга тјешаше ; „паш ће растанак трајатн само три дапа. Ја ћу брзо летети ио свету, сва чудеса видети, иа се теби у загрљај вратити. Тада ћемо се бар имати о чему разговарати ! Ја ћу запамтити сваки тренутак и свако меставце, па. ћу ти све редом пренричатп, и тада ћеш све тако живо преставити, као да си самном заједно летео." Најзад, није се имало куд, — другови се изљубише, опростише и растадоше. Наш путник одлете. Кад, али на један пут, њега срете киша и грмљавина; а доле под њим, пукла непрегледна као океан стена. Куда сад да се дева'! На срећу, угледа један сув грм, и ту се склони наш јадни голуб. Но и то му слабо помаже; јер се није могао избавити — ни

! В Е Б А С Н Е 25 5

ветра ни кцше, већ сав покисне и од зиме дркташе. Грмљавина престаде, и тек што сунце мало грану, наш голуб, отресавши крила, пут продужи даље. Тако летећи, сиази при крају једне шумице просуту пшеницу; слети доле, — али на његову несрећу, ту беху постављене мреже, и у њих се ухвати јадни голуб. Несрећа са свију страна! Голуб крилима тренери, мигољи се, врпољи се, да се беде снасе. На његову срећу, мреже беху старе и труле, те се процеиише, и он се избави, само је малко ножицу увинуо, и крило нагњавио. Но не беше му ни до ноге ни до крила, — он одатле без обзира прне. Но ево горе беде, — беде над главом! Од некуд искрсне грабљиви јастреб , и тешко сад голубу! Из петиних жила запне, да се спасе од јастреба; али снага мала, на га издаде! Грабљиве канџе већ беху раширене над голубом, а хладноћу од великих Урила већ опажаше над својим леђима. У тај пар, из небесних висина , напери оро свој полет, удари јастреба свом снагом - и, грабљивац грабљивцу иостаде ручак. Ме1)у тим , голуб се спусти низ стеие, и сћућури се уз неку ограду. Но још не беше крај несрећи: једна беда свагда другу изазива. Ту се од некуд деси некакав дечко, узме камен, нанишани, и ногоди голуба у слепо око. Тада наш путник, с разбијеном главом, пригњављеним крилом и уганутом ножицом, кунући своју жељу да види свет, одгамбеља с великом муком кући. Још је био срећан: јер га тамо чекаше и друг, и услуга и лекарска нега, те је тако све невоље, падње и беде ускоро заборавио. 0 ви, који у жељн пламтите, да цео свет обиграте, прочитајте ову басну, и ненуштајте се на један нут на далеки пут. Ма какве биле ваше маште, но ве-