Prosvetni glasnik

К Р И Л О В .'Б Е В Е Б Л С II Е

рујте, нигде нећете наћи лешпе земље од оне, где је ваша драгана, или где живи ваш пријатељ.

16 Д У к а т. Да ли је корисна просвета ? Корисна, о томе нема ни разговора. Но просветом ми често зовемо раскоштво и варљивост, па чак и деморализацију. Пажљиво дакле треба ноступати, кад почнеш кору грубости с људи скидати : јер ћеш их врло лако и добрих својстава лишити, ослабити њихов дух, изопачити њихове обичаје, отуђити их од простоте, — и давши им голи сјај — ради славе, навући ћеш на њих беславље. 0 овој светој истини, могла би се читава књига написати ; но узаман је свакоме о важности многих ствари говорити. Но тек онако — у шали, ја ћу вам опо басном доказати. Некакав прост сељак, каких се свуда налази, нађе дукат, који беше прљав. При свем. том, неко му нуђаше читаву прегрш крајцара за прљав дукат. Тада сел>ак у себи помисли : „Почекајте мало, добићу ја двојином више: нећете га ласно од мене измамити". Узме песка и креде, и оштру крпу па почне из све снаге трљати дукат, једном речи, хтео је да му дукат буде сјајач као жеравица. И заиста дукат такав и постаде : но кака је вајда, кад он своју пређашњу тежину и цену изгуби.

17 ЗКабе лоле да ин се постави цар У некакој бари, жабама се досади своја сонствепа управа, и чињанге им се да није ноштено живити па свету, а ни-

каку службу не вршити. Да би ово стање поправиле, жабе почну молити богове да им се цар постави. Ма да боговима и није прилично сваку будалаштину слушати ; но ири свем том, у овоме случају Зевс испуни молбу жабама, и да им цара. С великом хуком и шумом лети с неба цар, и пљесну колико игда може у жабље царство. Узрујаше се и уплашише жабе, и све без обзира —■ куда .је која могла, побегоше, и шаптајући међу собом по својим чкаљама, цару се чуђаху. И заиста, чудан им цар беше дат. Ие беше горд нити лакоуман, већ озбиљан, ћутљив и важно се држаше; но роду и расту великан, једном речи : беше га милина иогледати! Једно не беше код цара добро, а то је ово : што тај цар беше јасенов пањ. С почетка. тако су жабе.свог цара иоштовале, да му се нико од поданика није смео ни приближити; са страхом су на њега из далека погледале и чудиле се. Но пошто на свету пема чуда коме се свет ие би навикао : то и жабе, пошто се мало охрабрише, ночеше своме цару са страхоноштовањем подилазити. Изнајпре цару долажаху бауљајући, — а оне, које беху мало слободније, већ седаху с царем — раме уз раме. Неке још слободннје, код цара седају леђа му окрећу. После кратког времена моје ти се жабе тако обезобразише, да се ночеше и на самог цара пети и ту се сунчати. Не прође ни три дана, и жабама се додија са оваким царем живети. Жабе нову жалбу праве и Јупитеру предају, да им постави правог цара, који би им на част служио. Јупитер молбу жаба уважи, и пошље им за цара штрка. Нови цар не бенте пањ; његова нарав била је друкчија; он није волео да мази и бенави своје ноданике: Оне, који су криви, гута : а на суду, код Ј њега нико није прав. Па за то, и о доI ручку, и о ручку, и о вечери, код цара