Prosvetni glasnik

ГИМНАСТИКЛ И ЊЕЗИИ УТИЦЛЈ НЛ НЛРОДНЕ ЗАДЛТКЕ

сте срећнији од номенутих те имате у сину неког мдадог генија, који зна врло добро немачки и Француски, који учи и дању и ноћу, те добија у школи све награде; не оклевајте, шаљите ј а одмах у школу гимнастике. Нека мишићи зауставе мало грозничави рад мозга, како овај не би сву животиу снагу себи присвојио, а на нослетку и живот му угасио. Ви пак очеви и мајке, којима су по несрећи деца рахитична, скроФулозна или наклоњена сувој болести, посаветујте се одмах са каквим лекаром, који више верује у хладну воду и телесно вежбање, него ли у свемогућност анотеке, на одмах пошљите вашу децу у школу гимнастике. Сетите се да је много боље оставити својој деци сто дуката мање, а сго грана здравља више. Нема доба старости у ком би се морала сасвим забранити гимнастика.... Сви они који су у млађим годинама радили тешке занате и нослове , кад у старијим годинама оставе рад, треба да се телесно вежбају, иначе, због нагле промене живота излажу се великим опасностима. Сетимо се да сви они срећни старци, који достигну сто година старости, нрипадају попајвише оној класи људи који много раде мишићима, а то су војници, мрнари и земљорадници, Кад бисмо могли сву хигијену свестиуједно цравило, оно би гласило: крећите се много на чистом ваздуху". Кад се и код нас тако буде мислило, онда ће и наше вежбаонице гимнастичарских задруга бити пуне, а из њих ће у маси изилазити у парод људи мушког кроја, мушке части и поноса, људи, који ће бритком сабљом и убојним јатаганом у руци достојно послужити светим интересима отаџбине. Најбољи нам нример у новије доба пружа Немачка. пгосветпц глаоник 1889.

281

Не би мудро било говорити да је гимнастика једина унапредила, распалила и послужила идеји народне заједнице, али се без зазора сме рећи, да је она на њу силно утицала. Један наш историчар рекао је ту скоро да је „Немачку ујединио каплар и учитељ", то јест војска и просвета, али бих ја имао да кажем уз то само ово: да је баш гимнастика и установа њезина од огромне користи била по тако звану моралну спагу пруске во.јске. Ни код Александра Великог није његова лична тактика једини узрок којим он са својом сразмерно малом војском одпоси славнб победе над големим масама Персијанаца, него је у тим победама знатпу улогу одиграла и његова скроз и скроз гимнасгиком очеличена и образовапа војска. Само човек издржљив и умерен, лак и окретан, оштроуман и поуздан у моћ својега тела, јесте „....кадар стићи и утећи, и на страшиу месту постојати". (Нар песма). И кад се гимнастиком народ може и морално 1Ј0Дићи и физички препородити, кад се њом може цео народни живот нресадити на оно земљиште, на којем ће бујно и успешно напредовати и идеја о политичком јединству Срнства — онда куда води та ненажња, коју данас указујемо Јшмнастици као народној установи?! Изгледа да ми за сад још довољно не верујемо у моћ њезину, и ја се бојим да ће се временом и на нас моћи применити речи чувеног енглеског геолога Лајела (Вуе11), који је у сасвим једној другој прилици рекао ово: „Навек ће нова и велика истина, која изненађује, бити исте судбине: људи најпре кажу „то није истина", за тим „то иде иротив вере" и најиосле „та то се већ одавно зна."" Само да не буде онда већ доцкан, јер дани 38